„Лепота (не)ће спасити светˮ слоган је овогодишњег, 58. по реду Битефа. На шта вас он инспирише? Ако неће лепота, шта би могло да спаси овај свет?
Нисам сигурна да ми се овај данашњи свет у коме моја породица и ја живимо допада. Много менталне снаге, енергије, оптимизма и вере у неко тамо боље сутра које никако да дође је потребно да би човек сачувао себе. Живимо у политичком, економском, еколошком и социо-културолошком хаосу, планета је обузета различитим видовима физичког и психичког насиља, непријатељством и бесом, према себи и својима. Лепо смо све то као људска раса закували и очас посла еволуирали од твораца и покретача, до жртава својих речи, одлука и поступака. Што би моја бака рекла, свет мора прво да пропадне да би поново еволуирао. Чак и да се њене речи обистине нисам сигурна да би се нешто суштински променило јер не учимо из грешака и не видимо целину већ само комадиће света који нас окружује. С друге стране, баш ти комадићи тог нашег микрокосмоса у коме се крећемо, чувају оно мало разума што нам је преостало, и на тај наш мали свет можемо да утичемо, да га учинимо бољим, паметнијим, здравијим и лепшим. Заиста се трудим, верујте ми на реч, и то из петних жила, да у сваком дану пронађем нешто лепо, неку малецку дивоту, нешто за унутра, за срце и душу. И онда то нешто натенане крцкам до следећег дана. Тако да лепота можда неће спасити свет, али мене лично хоће.
Открили смо све адуте овогодишњег главног програма фестивала. Да ли вам је нека представа већ запала за око? Којем наслову се посебно радујете?
Дружимо се већ годинама, јасно је да сам фан Битефа још од студентских дана. И зато ћу вам на ово питање прво одговорити као пасионирана гледатељка, те као таква, гласам за представу „Мекшањеˮ, Денс он ансамбла из Берлина. Сам ансамбл је јако интересантан, састављен од плесача старијих од 40 година, који би по свим правилима требало да буду у играчкој пензији, иако у годинама када могу највише да допринесу својим животним и професионалним искуством, знањем и вештином. Допада ми се што ансамбл пркоси стереотипу о менталном и физичком паду балетских играча у одређеним годинама, заговара други поглед на играчку „старостˮ, инклузивнији приступ, пун поштовања и уважавања генерацијски мало другачијег присуства на сцени. Неко је једном рекао да се са годинама набора кожа али не и душа, страст и љубав према игри. Верујем да ће нас „Мекшањеˮ освестити и бацити светлост на неопходност смањивања негативних последица предрасуда и нетачних веровања о старијој животној доби.
Осим ове представе, као пријатељи фестивала на слатким гледалачким мукама, издвајамо и „Хекуба, не Хекубаˮ париске Комеди франсез, генијалну представу која комбинује древни мит и савремену, истиниту причу о жени у трагању за правдом. Хекубу препоручујемо између осталог и због чињенице да ћемо имати ретку прилику да видимо из прве руке ансамбл најстарије француске позоришне куће. За нас, то није позоришни догађај сезоне већ много више, историјски тренутак.
Када смо разговарали пре годину дана, уочи 57. Битефа, поменули сте Миру Траиловић, њену храброст и одважност, као прве асоцијацију на Битеф. Ове године обележавамо век од њеног рођења уз програм који је пун јаких женских ликова, митских и савремених, стављених пред најразличитије изазове. Шта се вама данас чини као највећи изазов са којим се жене суочавају? И да ли можда имате савет како се са њим изборити?
Мира је била и остала синоним за Битеф. Позоришна револуционарка и чудо од жене у сваком смислу. Она је, одговорно тврдим, директно утицала на генерације нас, младих жена, њених савременица, давши нам и речју и делом ветар у леђа да храбро трчимо напред, боримо се за своје место под сунцем, развијамо критичко мишљење, бескомпромисно стојећи иза личних уверења. Заиста нас је личним примером ободрила и оснажила. А што се данашњице тиче, живот је изазов сам по себи. Свакако, добре вести су да се од Мириних времена, када је она била та једна, једина сјајна звезда водиља, небо над Србијом осуло стотинама неких нових сјајних звезда. Снажне, способне, паметне, вредне, самопоуздане, компетентне, одважне, талентоване Мире су свуда око нас. И у култури и у уметности, а и у многим другим областима. Верујем да можемо још боље и још квалитетније, а да бисмо могле даље и више потребно нам је аутентично разумевање и подршка друштва, средине у којој делујемо, као и наша међусобна подршка. И оно најважније, вера у себе и ослањање на своје способности и личне капацитете. Лепота можда неће променити свет, али жене хоће.
Ерсте Банка и Битеф и ове године настављају своје пријатељство, на обострано задовољство. Како Ерсте Банка види улогу културе, уметности и фестивала попут Битефa у друштвеној заједници?
Ми волимо културу и уметност и живимо је заједно и срцем и душом све ове године постојања Ерсте Банке у Србији. Она је део нашег идентитета, део наших одрживих напора да подршком различитим пројектима, програмима, иницијативама, малим и великим фестивалима, допринесемо доступности садржаја културе и уметности и њеној промоцији. Како да не подржавамо нешто што утиче на сваког од нас, нешто што нас инспирише и мотивише да будемо другачији, свеснији, јачи, позитивнији, да будемо бољи? Битеф је и наше јединствено културно наслеђе, родоначелник позоришне авангарде али и катализатор промена у друштву, а под друштвом мислим на свет. Фестивал који подстиче дијалог, креативност, али и емпатију и лепоту. Фестивал који спаја неспојиво, обликује свест, оснажује уметнике, улива наду и даје шансу. Иако у најбољим, зрелим годинама и даље га краси иста младалачка енергија, харизма и страст као и првог дана. Мира би, верујем, била задовољна.
Да закључим, можда лепота не може да спаси свет, али култура и уметност свакако.
