O selekciji
Ovogodišnji festival svečano će otvoriti plesna predstava Mekšanje Dens on ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa. Dens on ansambl već je učestvovao na Bitefu kroz saradnju sa koreografom Janom Martensom, a specifičnost ove nemačke trupe je u tome što je čine plesači koji imaju više od četrdeset godina starosti. U ovoj saradnji sa Papadopulosom, prvoj po redu, nastaje rad koji ističe samu srž ovog ansambla postavljajući pitanje o tome šta znači sazreti? Kako telo mekša i kako se menja kada sazri? Jedanaestoro igrača postepeno ispunjavaju čist, beli prostor i neprimetnim premeštanjima težišta sa jednog zgloba na drugi, uz muziku koja zvuči kao rad metronoma, a čiji je autor italijansko-grčki kompozitor Koti K., istražuju mogućnosti ljudske pažnje i koncentracije kroz svedeni i gotovo meditativni scenski izraz. Jedanaest tela sinhronizovanim minimalističkim pokretima inspirisanim klasičnim plesnim tehnikama grade kolektivne slike, okupljaju se u raznolikim konstelacijama koje povremeno razbijaju da bi ih opet izgradili, sve vreme nam omogućavajući da uživamo u lepoti utkanoj u pukotine naizgled strogo formalizovanog scenskog jezika. Na kraju, mekšanje u Mekšanju ogleda se upravo u suptilno sprovedenoj ideji pobune pojedinca kroz jedva primetna razbijanja postavljenih ograničenja. Papadopulos i Dens on ansambl istražuju trenutke koji stvaraju izvestan nemir, ali koji takođe poseduju i neku vrstu umirujuće moći, kako za tela na sceni, tako i za ona u publici.
O predstavi
Telo koje je spolja mirno, a iznutra vibrira - kroz koje sve procese energija prolazi pre nego što izbije na površinu? Kako se ona menja tokom sazrevanja tela?
U svojoj produkciji Mekšanje, grčki koreograf Hristos Papadopulos ostvaruje svoju prvu saradnju sa plesačima Dens on ansambla.
Ugrađujući njihovo znanje i iskustvo u kreaciju, oni zajedno istražuju trenutke percepcije i intenzitete trenutka koji stvaraju živahnu nemirnost, stalnu vibraciju u koju su gledaoci neizbežno uključeni.
O autorima
Hristos Papadopulos zasniva svoje koreografije na istančanim posmatranjima pokreta i često imaju živahnu i meditativnu moć. Njegova pažnja usredsređena je na suptilne promene u percepciji, na one neprestane, često neprimećene, a ipak moćne pokrete koji prožimaju prirodu i prisutne su u svakodnevnom životu u fizičkim fenomenima i političkim kontekstima. Njegova debitantska produkcija Elvedon (2016) inspirisana je romanom Virdžinije Vulf Talasi i oslikava neprestano talasanje mora. Posle toga sledili su Opus i njegova treća koreografija ION, umetničko istraživanje fenomena jonizacije i njegovih osnovnih sila privlačenja i odbijanja. U delu Larsen C Papadopulos usmerava pažnju na mikro-fenomene pokreta, ovoga puta inspirisan popularnim ledenim grebenom istog imena, koji je 2017. godine izgubio veliki deo svoje površine. Koreografiju Micelijum napravio je zajedno sa baletskim ansamblom Opere u Lionu 2023. godine.
Dens on ansambl (osnovala ga 2015. kulturna organizacija Bureau Ritter gUG iz Berlina) veliča umetničku izvrsnost plesača koji imaju preko četrdeset godina. U saradnji sa međunarodno poznatim koreografima i režiserima, kao što su Rabi Mrue, Lusinda Čajlds, Meg Stjuart i Jan Martens, Dens on ansambl razvija program inovativnih i izazovnih savremenih plesnih komada. Ideja je da se stvori čvrsta osnova za bogat i ambiciozan repertoar za plesače koji imaju četrdeset ili više godina.
Ovaj projekat se takođe bavi ključnim društvenim problemom: kako se vrednuju starije osobe. Verujemo da je životno iskustvo starijih osoba dragoceno, ali da je neophodna promena u razmišljanju kako bi se to prepoznalo. Dens on ansambl teži da postigne tu promenu: kako mi to vidimo, starost nije stanje koje se može kruto definisati ili opisati brojkama. Zapravo, starenje je kontinuirani proces rasta i razvoja koji svi doživljavaju tokom celog života - stanje neprekidnog kretanja.
Iz kritika
„Mekšanje je vizionarska škola. Svako ko se upusti u ovu koreografiju otkriće bogatstvo detalja. Kod svakog izvođača mogu se prepoznati individualne nijanse i finese.
Pravo je uživanje posmatrati ove iskusne i izražajne plesače. U Mekšanju oni uspevaju da održe tenziju, pojačaju intenzitet i pronađu slobodu u strogoj formi.
Uprkos svojoj jednostavnosti, Mekšanje je složen i fascinantan plesni komad. A Dens on ansambl je još jednom dokazao da je vredan doprinos plesnoj sceni. “
Sandra Luzina, Tagesšpigel
