Педесет осмо издање фестивала, чији је генерални спонзор 1664 Blanc, одржава се под слоганом „Лепота (не)ће спасити свет”. Током десет дана угостиће одважне представе са различитих меридијана, које покушавају да дају одговор на питање да ли је лепота довољна за спасење света измученог капитализмом, еколошким кризама и другим проблемима кроз које пролази савремено друштво.
„Антигона у Амазону“ градског позоришта НТГент из Белгије још једна је представа из овогодишњег програма у којој се митска и античка женска фигура ишчитава и интерпретира на нов и актуелан начин кроз преплитање са савременим контекстом. Чувени швајцарски редитељ Мило Рау, добро познат Битефовој публици, овим радом завршава своју трилогију која реинтерпретира античке митове.
За потребе рада на овој представи Рау са својим тимом одлази у Бразил, где шуме и природу прождиру капитализам и ватра и где 1% становништва поседује 45% земље. Представа је реализована управо у сарадњи са највећим (земљо)радничким покретом без власништва над земљом МСТ (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra).
Четворо извођача на сцени и још много учесника, припадника староседелачких народа Бразила, присутних кроз видео-пројекције, рекреирају причу Антигоне смештајући је у контекст конкретног догађаја из 1996. године. Рау се све време креће између видеа и одигравања догађаја уживо на сцени, између античке драме и документарног материјала, између реалности и фикције.
Ова алегоријска представа о борби људи за достојанствен живот биће изведена 2. и 3. октобра на Сцени „Мира Траиловић” позоришта Атеље 212.
Пројекат „Палмасола - затворско село“ Кристофа Фрика у продукцији КЛАРА Театерпродукционен из Базела (Швајцарска) заснован је на вишегодишњем истраживању једног од најозлоглашенијих затвора на свету, такозваног затворског села Палмасола у граду Санта Круз де ла Сијера у Боливији.
Овај затвор изграђен је касних осамдесетих година прошлог века и у њему тренутно живи више од 6000 мушкараца и жена, од којих је само четвртина званично осуђена. Фрик и његов тим једина су уметничка трупа која је до сада добила дозволу да проведе неко време у Палмасоли, да разговара са затвореницима и другим актерима тог специфичног система и уопште документује свој боравак тамо, што је била основна грађа представе.
Гледајући ову представу, у блиском контакту са извођачима, без могућности дистанцирања и опуштања, гледаоци имају прилику да донекле искусе шта значи живот у овом затворском селу, али и да на нов начин сагледају околности спољног света у ком живе и законе опстанка у њему који можда и нису толико драстично другачији од оних у Палмасоли.
Локација извођења ове представе биће накнадно откривена, а за сада се зна да су на Битефу предвиђена два играња и то 1. и 2. октобра од 20 часова.
Представа „Пукотина” у режији словеначког аутора Јана Крмеља и у продукцији Местног гледалишча љубљанског рађена је према тексту британске ауторке која је за потребе ове изведбе названа Роуз Селави. Списатељица, наиме, у уводној напомени свог текста истиче да се представа не сме оглашавати под њеним стварним именом и стварним насловом.
Већ том назнаком даје се кључ читања овог текста који се бави судбином двоје климатских активиста који су 2021. године пронађени мртви у свом стану, а о чијим животима и смрти не постоје никакве информације на интернету иако је, наводно, у питању документарна прича.
Млади редитељ Јан Крмељ, који је за режију ове представе недавно добио престижну Борштникову награду, вешто се поиграва многоструким значењима и слојевима текста, све време се крећући између стварности и фикције, личног и политичког. У времену постистине и свеприсутног надзора, ова узбудљива представа на промишљен начин огољава механизме контроле и отвара питања од кључног значаја за тренутак у ком живимо.
Представа „Пукотина” биће изведена 1. октобра у 20 часова на Сцени „Оливера и Раде Марковић“ Београдског драмског позоришта.
Педесет осми Битеф биће одржан од 25. септембра до 4. октобра под слоганом „Лепота (не)ће спасити свет”. Београдској публици у главном програму представиће се чак десет продукција које стижу из Немачке, Француске, Швајцарске, Боливије, Бразила, Холандије, Белгије, Словеније, Хрватске и Србије.
Покровитељи фестивала су Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије. Генерални спонзор 58. Битефа је 1664 Blanc, који је препознао значај фестивала као културне манифестације и доприноси њеном успеху. Традиционално, подршку фестивалу пружили су и Гете Институт, Француски институт и Делегација Европске уније. Партнер и пријатељ Битефа је и New Moment New Ideas Company, креативна агенција фестивала. Партнери фестивала и ове године су Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, као и Coca-Cola Hellenic Srbija.
