О селекцији
Хекуба, не Хекуба представа је чувеног француског позоришта Kомеди франсез из Париза, које ће се овом приликом први пут представити Битефовој публици, у режији истакнутог португалског уметника Тијага Родригеша, који је однедавно уметнички вођа престижног позоришног фестивала у Авињону. Родригешов уметнички рад одликује често реинтерпретирање класика и комбиновање фикције са истинитим причама, које је дубоко укорењено у идеји писања за глумце и са њима и/или са публиком, чиме он трага за поетском трансформацијом стварности помоћу позоришних средстава. У свом најновијем раду, Хекуба, не Хекуба, чија је светска премијера недавно била на Авињонском фестивалу, Родригеш такође посеже за поменутим стратегијама и као полазну тачку свог рада узима мит о Хекуби и њеној деци, коју је изгубила у Тројанском рату, користећи, такође, Еурипидове трагедије Тројанке и Хекуба. Међутим, Родригеш проширује овај контекст савременом истинитом причом о специјализованој установи за децу са аутизмом у Женеви и мајци која, у жељи да заштити своје дете, тужи ту институцију након што је у јавност изашла прича о злостављању штићеника. Истражујући универзалне теме патње, правде и мајчинске љубави, ова представа поставља питање да ли свет у коме деца овако и оволико страдају уопште заслужује да буде спасен?
О представи
За своју прву сарадњу са ансамблом позоришта Kомеди франсез, Тијаго Родригеш бира причу о Хекуби. Kао и иначе у својим представама, он путем директног обраћања публици преплиће ванвременске дилеме древне Тројанке са питањима са којима се суочава савремена жена, глумица и мајка, притиснута сличним мукама. Тијаго Родригеш често каже да не пише представе за позориште, већ за глумце који их оживљавају. У овом случају, глумица увежбава Еурипидову Хекубу. Она игра улогу Пријамове удовице, која је у поразу Троје изгубила све: мужа, престо, слободу и, на њену највећу жалост, скоро сву своју децу. Она је жена која тражи правду.
Истовремено, фиктивна трагедија се болно преплиће са интимном стварношћу глумице, чији је син који има аутизам био жртва злостављања, што она осуђује и против чега диже глас. Период проба представе се у јединственој атмосфери сумрака преклапа са периодом судске истраге. У специфичној атмосфери сумрака, два света се дотичу на узнемирујући начин, између трагедије мита и стварне трагедије, између позоришне игре и игре правде.
О аутору
Тијаго Родригеш, драматург и редитељ, сусрео се са белгијском компанијом tgSTAN 1997. године, док је још био студент, што је дефинитивно потврдило његову приврженост колективном духу унутар позоришног стваралаштва. Заједно са Магдом Бизаро основао је трупу Мундо Перфеито 2003. године у Лисабону, и од тада реализовао скоро тридесет продукција у преко двадесет земаља. То укључује представе Антонио и Kлеопатра према Шекспиру 2015, Бовари према роману Гистава Флобера, Начин на који она умире према Ани Kарењини Лава Толстоја са tgSTAN, и До граница немогућег (Dans la mesure de l'impossible), комад који је написао на основу интервјуа са тридесет чланова Међународног комитета Црвеног крста и Лекара без граница. Након што је водио Teatro Nacional Dona Maria II у Лисабону од 2015. до 2021. године, преузео је дужност директора Авињонског фестивала 2023. Тамо је са великим успехом реализовао Чеховљев Вишњик у Cour d’honneur - дворишту Папске палате 2022. године.
Његов позоришни опус, написан на португалском и објављен на француском у издању Les Solitaires Intempestifs, преведен је на 9 језика (француски, шпански, холандски, естонски, италијански, румунски, немачки, арапски и корејски).
