„Lepota (ne)će spasiti svetˮ slogan je ovogodišnjeg, 58. po redu Bitefa. Na šta vas on inspiriše? Ako neće lepota, šta bi moglo da spasi ovaj svet?
Nisam sigurna da mi se ovaj današnji svet u kome moja porodica i ja živimo dopada. Mnogo mentalne snage, energije, optimizma i vere u neko tamo bolje sutra koje nikako da dođe je potrebno da bi čovek sačuvao sebe. Živimo u političkom, ekonomskom, ekološkom i socio-kulturološkom haosu, planeta je obuzeta različitim vidovima fizičkog i psihičkog nasilja, neprijateljstvom i besom, prema sebi i svojima. Lepo smo sve to kao ljudska rasa zakuvali i očas posla evoluirali od tvoraca i pokretača, do žrtava svojih reči, odluka i postupaka. Što bi moja baka rekla, svet mora prvo da propadne da bi ponovo evoluirao. Čak i da se njene reči obistine nisam sigurna da bi se nešto suštinski promenilo jer ne učimo iz grešaka i ne vidimo celinu već samo komadiće sveta koji nas okružuje. S druge strane, baš ti komadići tog našeg mikrokosmosa u kome se krećemo, čuvaju ono malo razuma što nam je preostalo, i na taj naš mali svet možemo da utičemo, da ga učinimo boljim, pametnijim, zdravijim i lepšim. Zaista se trudim, verujte mi na reč, i to iz petnih žila, da u svakom danu pronađem nešto lepo, neku malecku divotu, nešto za unutra, za srce i dušu. I onda to nešto natenane krckam do sledećeg dana. Tako da lepota možda neće spasiti svet, ali mene lično hoće.
Otkrili smo sve adute ovogodišnjeg glavnog programa festivala. Da li vam je neka predstava već zapala za oko? Kojem naslovu se posebno radujete?
Družimo se već godinama, jasno je da sam fan Bitefa još od studentskih dana. I zato ću vam na ovo pitanje prvo odgovoriti kao pasionirana gledateljka, te kao takva, glasam za predstavu „Mekšanjeˮ, Dens on ansambla iz Berlina. Sam ansambl je jako interesantan, sastavljen od plesača starijih od 40 godina, koji bi po svim pravilima trebalo da budu u igračkoj penziji, iako u godinama kada mogu najviše da doprinesu svojim životnim i profesionalnim iskustvom, znanjem i veštinom. Dopada mi se što ansambl prkosi stereotipu o mentalnom i fizičkom padu baletskih igrača u određenim godinama, zagovara drugi pogled na igračku „starostˮ, inkluzivniji pristup, pun poštovanja i uvažavanja generacijski malo drugačijeg prisustva na sceni. Neko je jednom rekao da se sa godinama nabora koža ali ne i duša, strast i ljubav prema igri. Verujem da će nas „Mekšanjeˮ osvestiti i baciti svetlost na neophodnost smanjivanja negativnih posledica predrasuda i netačnih verovanja o starijoj životnoj dobi.
Osim ove predstave, kao prijatelji festivala na slatkim gledalačkim mukama, izdvajamo i „Hekuba, ne Hekubaˮ pariske Komedi fransez, genijalnu predstavu koja kombinuje drevni mit i savremenu, istinitu priču o ženi u traganju za pravdom. Hekubu preporučujemo između ostalog i zbog činjenice da ćemo imati retku priliku da vidimo iz prve ruke ansambl najstarije francuske pozorišne kuće. Za nas, to nije pozorišni događaj sezone već mnogo više, istorijski trenutak.
Kada smo razgovarali pre godinu dana, uoči 57. Bitefa, pomenuli ste Miru Trailović, njenu hrabrost i odvažnost, kao prve asocijaciju na Bitef. Ove godine obeležavamo vek od njenog rođenja uz program koji je pun jakih ženskih likova, mitskih i savremenih, stavljenih pred najrazličitije izazove. Šta se vama danas čini kao najveći izazov sa kojim se žene suočavaju? I da li možda imate savet kako se sa njim izboriti?
Mira je bila i ostala sinonim za Bitef. Pozorišna revolucionarka i čudo od žene u svakom smislu. Ona je, odgovorno tvrdim, direktno uticala na generacije nas, mladih žena, njenih savremenica, davši nam i rečju i delom vetar u leđa da hrabro trčimo napred, borimo se za svoje mesto pod suncem, razvijamo kritičko mišljenje, beskompromisno stojeći iza ličnih uverenja. Zaista nas je ličnim primerom obodrila i osnažila. A što se današnjice tiče, život je izazov sam po sebi. Svakako, dobre vesti su da se od Mirinih vremena, kada je ona bila ta jedna, jedina sjajna zvezda vodilja, nebo nad Srbijom osulo stotinama nekih novih sjajnih zvezda. Snažne, sposobne, pametne, vredne, samopouzdane, kompetentne, odvažne, talentovane Mire su svuda oko nas. I u kulturi i u umetnosti, a i u mnogim drugim oblastima. Verujem da možemo još bolje i još kvalitetnije, a da bismo mogle dalje i više potrebno nam je autentično razumevanje i podrška društva, sredine u kojoj delujemo, kao i naša međusobna podrška. I ono najvažnije, vera u sebe i oslanjanje na svoje sposobnosti i lične kapacitete. Lepota možda neće promeniti svet, ali žene hoće.
Erste Banka i Bitef i ove godine nastavljaju svoje prijateljstvo, na obostrano zadovoljstvo. Kako Erste Banka vidi ulogu kulture, umetnosti i festivala poput Bitefa u društvenoj zajednici?
Mi volimo kulturu i umetnost i živimo je zajedno i srcem i dušom sve ove godine postojanja Erste Banke u Srbiji. Ona je deo našeg identiteta, deo naših održivih napora da podrškom različitim projektima, programima, inicijativama, malim i velikim festivalima, doprinesemo dostupnosti sadržaja kulture i umetnosti i njenoj promociji. Kako da ne podržavamo nešto što utiče na svakog od nas, nešto što nas inspiriše i motiviše da budemo drugačiji, svesniji, jači, pozitivniji, da budemo bolji? Bitef je i naše jedinstveno kulturno nasleđe, rodonačelnik pozorišne avangarde ali i katalizator promena u društvu, a pod društvom mislim na svet. Festival koji podstiče dijalog, kreativnost, ali i empatiju i lepotu. Festival koji spaja nespojivo, oblikuje svest, osnažuje umetnike, uliva nadu i daje šansu. Iako u najboljim, zrelim godinama i dalje ga krasi ista mladalačka energija, harizma i strast kao i prvog dana. Mira bi, verujem, bila zadovoljna.
Da zaključim, možda lepota ne može da spasi svet, ali kultura i umetnost svakako.
