Литванска представа „Сунце и море“ смештена је на плажи, у песку, где људи, које бисмо типично срели у оваквом јавном простору (од средовечних парова са децом, преко старих људи, па све до деце и младих) кроз певање о наизглед небитним и свакодневним стварима, заправо третирају проблем климатске кризе и еколошких катастрофа у бујајућем капитализму.
Премијерно изведена у Литванији 2017. године, ова представа привукла је велику светску пажњу учешћем на 58. Бијеналу у Венецији (2019). Награђујући рад ауторки Златним лавом, жири је посебно похвалио експериментални дух комада и критику савременог друштва.
Иако потичу из различитих уметничких окружења, ауторке Лина Лапелите (композиција), Ваива Граините (либрето) и Ругиле Барзжукаите (режија) инсистирају на заједничком раду који карактерише нехијерархијски приступ. Он увек игра на танкој линији између документарног и фиктивног, стварности и поезије, увек преиспитујући на који начин могу да се преплићу позориште, музика и визуелне уметности.
„Цвијета Зузорић“ добија плажу
Уз неколико тона песка који служи уместо традиционалне позорнице, опера-перформанс „Сунце и море“ препознатљива је по томе што простор у којем се изводи трансформише у праву малу плажу. Занимљиво је и то што публика целу представу прати са галерије, посматрајући из птичје перспективе животе главних јунакиња и јунака који се сунчају на плажи.
Четири узастопна играња подразумевају да се ова представа од једног сата изводи без прекида, а публика у одабраном термину, уколико то жели може да се креће по галерији, пратећи радњу из различитих углова.
„Сунце и море“ изводиће се у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, 7. и 8. октобра у четири термина, са почетком у 18, 19, 20 и 21 сат.
Ремек-дело за еру климатских промена
Пишући за Њујорк Тајмс, Џошуа Барон у својој критици описује перформанс као „мозаик потрошачког друштва, глобализације и еколошке кризе“, додајући да смо добили „ремек-дело за еру климатских промена“.
Након Бијенала у Венецији, британски Гардијан издвојио је овај комад као један од најбољих те године, док је Игор Тороњи-Лалиц́ у својој критици за Спектејтер забележио: „Ретко када је еколошка порука била тако суптилно, духовито, речито пренета у уметничком делу.“
По освајању Златног лава, ова узбудљива опера-перформанс кренула је на велику светску турнеју. До сада је успешно извођена на бројним фестивалима и у престижним уметничким институцијама у Њујорку, Лос Анђелесу, Риму, Лондону, Хелсинкију, Сантјагу де Чилеу…
Снаго, не пристај да будеш нечија
Овогодишње издање Битефа, 57. по реду, биће одржано од 3. до 10. октобра. Под слоганом „Снаго, не пристај да будеш нечија“ публика фестивала биће у прилици да у главном програму погледа девет представа које стижу из Немачке, Литваније, Мађарске, Шведске, Грчке, Буркине Фасо, Белгије и Србије.
Фестивал су традиционално подржали Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије, као и Делегација Европске уније у Србији, Гете Институт, Амбасада Савезне Републике Немачке и Амбасада Грчке. Партнер и пријатељ Битефа је и New Moment New Ideas Company, креативна агенција фестивала. Партнери фестивала ове године су Генерали осигурање Србија, Ерсте Банк а.д. Нови Сад, као и пријатељи фестивала Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc и Somersby, Рајићева Shopping Center, Alma Quattro, Info Media Group и Halo Creative тим.
