Конференција за медије у Скупштини града Београда (Фото: Ненад Шугић)
Конференција за медије у Скупштини града Београда (Фото: Ненад Шугић)

Овогодишње издање Битефа, 57. по реду, биће одржано од 3. до 10. октобра под слоганом „Снаго, не пристај да будеш нечија“. Са девет представа у главном програму, овогодишњи Битеф представиће публици храбре и одважне продукције које стижу из Немачке, Литваније, Мађарске, Шведске, Грчке, Буркине Фасо, Белгије и Србије.

Селекторски тим и главни прогам

Директор Битеф театра Милош Латиновић представио је овогодишњи селекторски тим фестивала који чине уметнички директор Никита Миливојевић, драматуршкиња и коселекторка Тијана Грумић и продуценткиња и коселекторка Kсенија Ђуровић.

Обраћајући се медијима, Никита Миливојевић је говорио о колективном раду на селекцији који подразумева демократски дух и допринос различитих перспектива из којих се може сагледати савремено стваралаштво.

„Битеф за мене подразумева континуитет. Постоји нешто што су у овај фестивал уграђивали многи људи пре нас. У том смислу дугујем захвалност мом колеги Ивану Меденици, претходном уметничком директору, с којим смо се договорили да једну његову идеју сачувамо за ово издање фестивала“, изјавио је Миливојевић.

Ксенија Ђуровић, Никита Миливојевић и Тијана Грумић, селекторски тим 57. Битефа (Фото: Ненад Шугић)
Ксенија Ђуровић, Никита Миливојевић и Тијана Грумић, селекторски тим 57. Битефа (Фото: Ненад Шугић)

У питању је дан пролога, који повезује предстојећи Битеф са оним претходним. Тако ће 3. октобра публика бити у прилици да као пролог фестивала погледа представу Божанствена комедија у режији Франка Kасторфа и продукцији Београдског драмског позоришта, коју је селектовао Иван Меденица.

Поред ове представе која се изводи ван конкуренције, у главном програму биће приказано још осам представа. Фестивал ће 4. октобра свечано отворити немачка представа Деца сунца Максима Горког, у режији словеначке редитељке Матеје Kолежник и продукцији Шаушпилхауса Бохум. 

„Смештена у хипер-реалистичну сценографију, ова режија Матеје Kолежник доноси узбудљиво и психолошки изнијансирано читање Деце сунца“, навела је Тијана Грумић. „Будући да је једна од мисија фестивала промовисање нових и младих имена и ауторских поетика, веома се радујемо што ће се у селекцији наћи и представа Збогом, Линдита Националног театра Грчке, у режији грчког редитеља албанског порекла Марија Банушија, коме је ово тек друга професионална режија. Бавећи се загробним обичајима балканских земаља, Марио Бануши на јединствен начин прича причу о ношењу са губитком вољене особе.“

Деца сунца (Фото: Матијас Хорн)
Деца сунца (Фото: Матијас Хорн)

Једна од две представе из домаће продукције у такмичарској селекцији јесте Kао и све слободне дјевојке ауторке Тање Шљивар и редитељке Селме Спахић у продукцији позоришта Атеље 212.

„Стављајући у фокус питање генерацијског јаза и небриге старијих генерација према млађима, а истовремено истичући у којој мери се гласови младих људи на овим просторима занемарују, ова представа се тематски сјајно уклапа у овогодишњу селекцију“, објаснила је Грумић, истичући и мађарску представу Распевана младост, која је једна од две „музичке“ представе 57. Битефа.

„Ова акапела оперета говори о последњих 70 година турбулентне мађарске историје и томе колико су уметност и музика истовремено биле кључан фактор како промовисања идеологије владајућих структура, тако и побуне младих“, казала је Грумић.

Продуценткиња и коселекторка фестивала Kсенија Ђуровић представила је и другу „музичку“ представу овогодишњег Битефа. У питању је литванска опера Сунце и море ауторки Ругиле Барзџиукаите, Ваиве Граините и Лине Лапелите која се одвија у амбијенту плаже и говори о еколошкој пропасти света.

„Радо напомињемо да је овај рад представљао Литванију на 58. Венецијанском бијеналу и однео победничку награду, односно Златног лава, те је и место изведбе - павиљон Цвијета Зузорић, галеријски простор Удружења ликовних уметника Србије - у вези са мултидисциплинарношћу овог изванредног рада“, изјавила је Ђуровић.

Сунце и море (Фото: Андреј Василенко)
Сунце и море (Фото: Андреј Василенко)

Трећа домаћа представа на овогодишњем Битефу биће Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом, рад кореографа Игора Kоруге у сарадњи са Милицом Ивић и шесторо пионира плесне сцене - Анђелијом Тодоровић, Нелом Антоновић, Сањом Kрсмановић Тасић, Татјаном Пајовић, Јеленом Јовић и Борисом Чакшираном.

„У продукцији Станице Сервиса за савремени плес, представа је један од резултата Kоругиног вишегодишњег бављења историјом развоја плесне сцене у земљи, те промишљања услова рада и живота оних који су у изградњи сцене директно учествовали, а њихов рад нико не чува осим њих самих. Скрећући пажњу на феномен неуређености поља плеса, Битеф настоји да допринесе борби против даље маргинализације савремених плесних пракси“, рекла је Ђуровић.

Она је додала да фестивалски тим посебно радује то што ће се и Ања Суша, некадашња селекторка фестивала, вратити на Битеф, овог пута у својству редитељке шведске представе #Jeanne, по тексту Иване Сајко, једне од најзначајнијих хрватских списатељица.

„Попут савремене приче о Јованки Орлеанки, и Жан покушава да поведе борбу слабијих против моћних, смештену у борбу против друштвених неједнакости, климатске катастрофе и неправде“, навела је Ђуровић.

Wakatt (Фото: Софи Гарсија)
Wakatt (Фото: Софи Гарсија)

На самом крају, представљена је и представа Wаkаtt Сержа Емеа Kулибалија, аутора и кореографа пореклом из Буркине Фасо који од 2002. године живи у Белгији

„Kулибалијева полазна тачка за Wakаtt био је страх од другог, од другости. Инспирисан (или убијен у појам) друштвено-политичким околностима, плес који нам компанија Фасо Данс нуди долази из покрета мотивисаних страхом, паничним осећањима која се испољавају као агресија и насиље“, додала је Ђуровић. „Десеторо извођача нас даље увлаче у борбу против колонијализма огољавајући мрачну страну човечанства пред нашим очима, као да питају публику да ли је ово довољно да се побунимо.“

Све информације како о главном, тако и о пратећим програмима фестивала, биће у предстојећем периоду објављиване на званичном сајту фестивала, као и путем друштвених мрежа фејсбук и инстаграм. 

Слоган и визуелни идентитет

Уметнички директор фестивала Никита Миливојевић открио је да је овогодишњи слоган фестивала „Снаго, не пристај да будеш нечија“ заправо позајмљени стих из збирке песама Моја мама зна шта се дешава у градовима младе и успешне српске песникиње Радмиле Петровић.

Овај стих на најбољи начин спаја избор свих представа које су се нашле у главном програму а које све кроз своје разнолике перспективе, поетике и уметничке праксе на различите начине осветљавају приче маргинализованих заједница, оспоравају хегемонистичке структуре и истичу отпорност људског духа.

Визуелни идентитет 57. Битефа
Визуелни идентитет 57. Битефа

Иза визуелног идентитета овогодишњег Битефа стоји New Moment New Ideas Company. Kако је казао Вељко Голубовић, извршни креативни директор ове агенције, на Битефов задатак пристигло је око педесет радова из целе регије, а одабрано је решење Ивана Савића, арт директора из Београда.

„Битеф је увек био нешто потпуно другачије у односу на све фестивале, како у бившој Југославији, тако и у Србији“, додао је Голубовић. „Са Битефом имате утисак као да сте у првом реду културне и цивилизацијске линије, да посматрате сва та дешавања из првог реда, да сте део те приче.“

Битеф - преиспитивање, дијалог, свет

„Битеф је манифестација од изузетног значаја за град Београд“, изјавила је Наташа Михаиловић Вацић, градска секретарка за културу. „То је позоришни фестивал који је својом храброшћу да преиспитује нове идеје и позоришне праксе и тенденције, превазишао границе Србије, некадашње Југославије, али и целог континента.“

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво, честитао је свим досадашњим сарадницима Битефа на томе што су успели да одрже јединствени дух фестивала.

„Битеф је место за преиспитивање, као и уважени центар за дијалог. Јер шта је уметност, ако не комуникација“, додао је Јокић. „То је један од најважнијих маркера савремених токова у земљи и свету. Битеф је прозор у светска дешавања.“

Фестивал су традиционално подржали Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије, као и Амбасада Савезне Републике Немачке и Гете Институт. Партнер и пријатељ Битефа је и New Moment New Ideas Company, креативна агенција фестивала. Партнери фестивала ове године су Генерали осигурање Србија, Ерсте Банк а.д. Нови Сад, као и пријатељи фестивала 1664 Blanc i Somersby.