O selekciji
Predstava Raspevana mladost iz Mađarske, autora Judit Berec, Bencea Đerđa Palinkaša i Matea Sigetija, takođe kroz pevanje, odnosno operetu čiji je libreto sastavljen od izjava političara u javnom prostoru i medijima, preispituje problem izgradnje nacionalnog stadiona Puškaš Arena u Mađarskoj, koji je zamenio nekadašnji Narodni stadion na tom istom mestu posvećenog upravo narodu, odnosno ljudima, a ne naciji. Na nekadašnjem ulazu u stadion nalazila se skulptura grčkog vajara Makrisa Agamemnona, istog imena - „Raspevana mladost“, odnosno „Singing Youth“, koja je preživela period kada su mnoga umetnička dela, nastala u doba socijalizma, uklonjena iz javnog prostora, dok stadion posvećen narodu nije. Na njegovom mestu je, uz korišćenje drobljenog betona, od kog je bio napravljen, na zahtev mađarskog predsednika Viktora Orbana 2019. godine izgrađen novi stadion, ovog puta posvećen naciji. Obe Raspevane mladosti, i statua i predstava, svedoče o poslednjih sedamdeset godina turbulentne mađarske istorije i o tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih.
O predstavi
„Svaka pevačka grupa je tenk koji igra svoju ulogu u osvajanju bedema reakcionarne kulturne politike.“
Endre Sekelj, „Napolje na suncu“, Raspevani radnik (Éneklő Munkás), 1947.
Šta su mladi pevali pedesetih godina prošlog veka, a šta pevaju danas? Koje poruke se prenose kroz pesme sa pozicija moći? Koje ideje otelovljuju umetnička dela naručena i izložena u javnom prostoru? O čemu pevaju omiljeni režimski bendovi?
„Raspevana mladost“, dvostruke aluminijumske figure dve devojčice i dečaka sa frulom u prirodnoj veličini, svedoči o poslednjih sedamdeset godina mađarske istorije pune burnih događaja, tokom kojih su muzika i kultura uglavnom ostale važne u životu mladih i bile ključno sredstvo za promociju ideologije vladajućih struktura. Tri figure su udvostručene na sceni: naš svet predstavljen u ovim pesmama oživljava kroz nastup šest mladih pevača-izvođača uz originalnu muziku Matea Sigetija.
O autorima
Predstava je rezultat timskog rada unutar kog se između kreatora i izvođača zadaci dele na osnovu kompetencija i vremena kojim raspolažu, ostavljajući im prostora da uče jedni od drugih. Posao je podeljen u skladu sa specifičnom situacijom svakog člana tima u određenom trenutku. Težilo se feminističkim dramaturškim principima, kakvi su transparentnost, izbegavanje eksploatacije i samoeksploatacije, kao i vođenje računa jednih o drugima na razne načine.
Članovi tima: Benjamin Bozi, Judit Berec, Peter Fehervari, Đerđ Juhas, Maksim Jurin, Katalin Mezei, Bence Đerđ Palinkaš, Ester Šokheđi, Balaž Sabon, Mate Sigeti, Mate Silvai, Žofija Tamara Vadaš.
Izvodi iz kritika
Koncept Judit Boroš i Bencea Đerđa Palinkaša kao da se oslanja na makabrističku parodiju u mešavini uznemirujućih tekstova i neutralnog, vanvremenskog zvuka. Pazi, ista priča se stalno ponavlja, i opet je došao taj čas!
Mikael Barč, nachtkritik.de
Dokumentarni pristup, sklonost ka istraživanju i suprotstavljanje prošlosti i sadašnjosti, ali ne bez ironije i humora.
Pani Puškaš, revizoronline.com
Za mene je to i dalje veoma važan eksperiment: analizirati i predstaviti ovu propagandu, ovu ratnu retoriku (Berženjijeva pesma suprotstavljena Orbanovom govoru, na primer), da bi ljudi postali svesni njene štetnosti. Veoma je teško „pričati” o upotrebi jezika sa takvim minimalističkim pozorišnim sredstvima, a istovremeno održavati intenzitet pažnje.
Laslo Sazados (sa Gabrijelom Šuler i Martonom Hajnalom, transkript diskusije), szinhaz.net
