Како је дошло до сарадње са Битеф фестивалом и шта ова партнерства значе за вашу иницијативу?
Путем Инстаграма. Пре две године добили смо упит за сарадњу и тако је све почело. Битеф је једна од најзначајнијих манифестација не само у Србији, региону већ и у Европи када је реч о позоришту и култури уопште, тако да смо позив за сарадњу прихватили, верујем на обострано задовољство. Може се речи да је Битеф институција која је од свог оснивања доносила нове идеје и концепте и у том смислу сарадња и заједнички наступ, у циљу промоције рециклаже, за нас игра велику улогу. Публика коју Битеф већ готово шест деценија окупља је многобројна, разноврсна и представља одличне базу за промоцију одговорног односа према природи кроз практичан, али креативан приступ који примењујемо.
Прошле године смо заједно правили гигантску пикселату од рециклираних лименки и притом се одлично забавили. Шта нам припремате за ову годину?
Тако је. Прошле године смо кроз осликавање Pixelate, својеврсног платна направљеног од искоришћених лименки за пиће, од стране уметника, желели да мотивишемо и инспиришемо присутне на рециклажу, као и да их подсетимо на неограничене креативне могућности поновне употребе амабалаже од алуминијума. Понекада је важно да се у цео процес унесе и доза креативности, јер на крају већина људских открића се заснива управо на томе, а и забавно је. Ове године са нама ће бити уметник Никола Тошић који ће представити своје дело на платну од алуминијума.
Баш као и прошле и ове године ћемо бити практични и од користи. Поставићемо кутије за одлагање искоришћене алуминијумске амбалаже на више различитих пунктова, како иста не би завршила на отпаду или у природи. Важно је да се наша перцепција промени и да ту врсту амбалаже, а и друге, гледамо као ресурс, а не као отпад. Лименка за пиће направљена од алуминијума може бескрајно да се рециклира са минималним губицима и на то треба стално подсећати. Дакле 100% је рецикалбилна и зато позивам све да је одлажу правилно, јер само за 60 дана опет може бити на полицама продавница.
Битеф из године у годину подмлађује своју публику, као и тим. Сматрате ли да су млади данас више еколошки освешћени него раније и како им приступате кроз ваше кампање?
Верујем да стално треба држати корак са младима, они најбоље прихватају нове идеје, а и на њима „свет остаје”. Свест о томе, да је здрав начин живот и здраво окружење не само предуслов за здрав, већ и срећан живот, све више је заступљена, али треба још доста да се ради. Управо из тог разлога пројекат Свака лименка се рачуна је врло активан и учествује на многобројним манифестацијама у држави, али и региону - музичким, културним, спортским, гастро и другим догађајима. Неки од тих догађаја окупљају младе из целог света, а неки су врло уско профилисани. Трудимо се да покријемо што више догађаја различитог карактера пре свега на отвореном, јер управо највише искоришћене амбалаже on the go заврши у природи.
Какве су дугорочне користи од рециклаже лименки и како ова иницијатива може допринети ширим еколошким циљевима?
Пројекат Свака лименка се рачуна је међународног каратктера, постоји већ 15 година а у Србији смо активни 7 година. У протеклом периоду кроз различите активности сакупили смо око 800.000 искоришћених лименки, што је заиста импресиван број. То су видљиви резултати односно чињенице. Међутим оно што је исто толико важно је то што покретањем питања рециклаже инспиришемо људе да више размишљају о загађењу и о другим питањима која се тичу екологије, као и да се са више одговорности односе према свом окружењу.
Тренутно се у Европи рециклира више око 76% алумијумских лименки, у Србији је тај број мањи, међутим тај број може бити 100% и то је оно чему тежимо. Рециклажом искоришћених лименки смањује се загађење - емисија угљен диоксида. Крајњи циљ, који у овом тренутку делује веома далеко и амбициозно, а то је потпуна декарбонизација производње лименки.
Шта је за вас кључ успеха у подстицању људи на свакодневну рециклажу?
Први корак је пре свега подизање свести о значају рециклаже, затим мотивисање, а свему томе треба да предходи системско решење које ће грађанима омогућити правилно одлагање искоришћене амбалаже како би се она заиста нашла у процесу рециклаже.
Верујемо да депозитни систем представља прави начин да се повећа стопа рециклаже и да се промени перцепција да је искоршћена амбалажа отпад. Депозитни систем подразумева поврат одређене своте новца, која је већ плаћена при куповини амбалаже и самим тим људи су додатно мотивисани да рециклирају своју искоришћену амбалажу. Наше мишљење засновано је на независној и стручној студији коју је за територију Србије спровела експертска кућа „Еуномија“, а и праксе и подаци о стопама рециклаже из других држава то потвдрђују.
