Kako je došlo do saradnje sa Bitef festivalom i šta ova partnerstva znače za vašu inicijativu?
Putem Instagrama. Pre dve godine dobili smo upit za saradnju i tako je sve počelo. Bitef je jedna od najznačajnijih manifestacija ne samo u Srbiji, regionu već i u Evropi kada je reč o pozorištu i kulturi uopšte, tako da smo poziv za saradnju prihvatili, verujem na obostrano zadovoljstvo. Može se reči da je Bitef institucija koja je od svog osnivanja donosila nove ideje i koncepte i u tom smislu saradnja i zajednički nastup, u cilju promocije reciklaže, za nas igra veliku ulogu. Publika koju Bitef već gotovo šest decenija okuplja je mnogobrojna, raznovrsna i predstavlja odlične bazu za promociju odgovornog odnosa prema prirodi kroz praktičan, ali kreativan pristup koji primenjujemo.
Prošle godine smo zajedno pravili gigantsku pikselatu od recikliranih limenki i pritom se odlično zabavili. Šta nam pripremate za ovu godinu?
Tako je. Prošle godine smo kroz oslikavanje Pixelate, svojevrsnog platna napravljenog od iskorišćenih limenki za piće, od strane umetnika, želeli da motivišemo i inspirišemo prisutne na reciklažu, kao i da ih podsetimo na neograničene kreativne mogućnosti ponovne upotrebe amabalaže od aluminijuma. Ponekada je važno da se u ceo proces unese i doza kreativnosti, jer na kraju većina ljudskih otkrića se zasniva upravo na tome, a i zabavno je. Ove godine sa nama će biti umetnik Nikola Tošić koji će predstaviti svoje delo na platnu od aluminijuma.
Baš kao i prošle i ove godine ćemo biti praktični i od koristi. Postavićemo kutije za odlaganje iskorišćene aluminijumske ambalaže na više različitih punktova, kako ista ne bi završila na otpadu ili u prirodi. Važno je da se naša percepcija promeni i da tu vrstu ambalaže, a i druge, gledamo kao resurs, a ne kao otpad. Limenka za piće napravljena od aluminijuma može beskrajno da se reciklira sa minimalnim gubicima i na to treba stalno podsećati. Dakle 100% je recikalbilna i zato pozivam sve da je odlažu pravilno, jer samo za 60 dana opet može biti na policama prodavnica.
Bitef iz godine u godinu podmlađuje svoju publiku, kao i tim. Smatrate li da su mladi danas više ekološki osvešćeni nego ranije i kako im pristupate kroz vaše kampanje?
Verujem da stalno treba držati korak sa mladima, oni najbolje prihvataju nove ideje, a i na njima „svet ostaje”. Svest o tome, da je zdrav način život i zdravo okruženje ne samo preduslov za zdrav, već i srećan život, sve više je zastupljena, ali treba još dosta da se radi. Upravo iz tog razloga projekat Svaka limenka se računa je vrlo aktivan i učestvuje na mnogobrojnim manifestacijama u državi, ali i regionu - muzičkim, kulturnim, sportskim, gastro i drugim događajima. Neki od tih događaja okupljaju mlade iz celog sveta, a neki su vrlo usko profilisani. Trudimo se da pokrijemo što više događaja različitog karaktera pre svega na otvorenom, jer upravo najviše iskorišćene ambalaže on the go završi u prirodi.
Kakve su dugoročne koristi od reciklaže limenki i kako ova inicijativa može doprineti širim ekološkim ciljevima?
Projekat Svaka limenka se računa je međunarodnog karatktera, postoji već 15 godina a u Srbiji smo aktivni 7 godina. U proteklom periodu kroz različite aktivnosti sakupili smo oko 800.000 iskorišćenih limenki, što je zaista impresivan broj. To su vidljivi rezultati odnosno činjenice. Međutim ono što je isto toliko važno je to što pokretanjem pitanja reciklaže inspirišemo ljude da više razmišljaju o zagađenju i o drugim pitanjima koja se tiču ekologije, kao i da se sa više odgovornosti odnose prema svom okruženju.
Trenutno se u Evropi reciklira više oko 76% alumijumskih limenki, u Srbiji je taj broj manji, međutim taj broj može biti 100% i to je ono čemu težimo. Reciklažom iskorišćenih limenki smanjuje se zagađenje - emisija ugljen dioksida. Krajnji cilj, koji u ovom trenutku deluje veoma daleko i ambiciozno, a to je potpuna dekarbonizacija proizvodnje limenki.
Šta je za vas ključ uspeha u podsticanju ljudi na svakodnevnu reciklažu?
Prvi korak je pre svega podizanje svesti o značaju reciklaže, zatim motivisanje, a svemu tome treba da predhodi sistemsko rešenje koje će građanima omogućiti pravilno odlaganje iskorišćene ambalaže kako bi se ona zaista našla u procesu reciklaže.
Verujemo da depozitni sistem predstavlja pravi način da se poveća stopa reciklaže i da se promeni percepcija da je iskoršćena ambalaža otpad. Depozitni sistem podrazumeva povrat određene svote novca, koja je već plaćena pri kupovini ambalaže i samim tim ljudi su dodatno motivisani da recikliraju svoju iskorišćenu ambalažu. Naše mišljenje zasnovano je na nezavisnoj i stručnoj studiji koju je za teritoriju Srbije sprovela ekspertska kuća „Eunomija“, a i prakse i podaci o stopama reciklaže iz drugih država to potvdrđuju.
