O selekciji
Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura jedan je od radova koji na ovogodišnjem festivalu u fokus stavljaju format predavanje-performans, ali koji odlazi dalje od toga jer istovremeno predstavlja svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening, transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske. Dodatna zanimljivost ovog pretresa jeste i saradnja sa studentima arhitekture koji su, zajedno sa autorima, promišljali izgled prostora u kojima se Mening nalazila u ključnim trenucima svog poduhvata uzbunjivanja o ratnim zločinima američke vojske. Osim toga, specifičnost ovog izvođenja leži u tome što se publika opredeljuje između toga da bude posmatrač iza scene (ponekad i doslovno iza zavese) i toga da aktivno učestvuje u pretresu i time, u nekoj vrsti koautorstva, svojim uvidima, delovanjem i promišljanjima doprinosi razvoju ove uzbudljive i važne priče.
O predstavi
Reč je o pozorišnom pretresu koji je posvećen postupcima uzbunjivanja i konceptu radikalne transparentnosti. Pripremljen je po motivima knjige Readme.txt - svedočanstvu bivše vojne analitičarke koja je svojim potezima promenila našu percepciju imperijalnih ratova i proširila opseg borbe za rodnu pravdu. Njena životna priča i borba polazište su ovog pretresa u kome se pokreće niz pitanja: U kojoj meri znamo o nasilju koje se vrši u službi profita, pod izgovorom liberalizacije? Kakav je naš odnos prema onome što znamo? Da li su uvidi dovoljni za pokretanje akcije? Jesu li ljudi spremni za društvene pomake? Čega bi se odrekli i koliko su voljni da rizikuju?
Polemike koje i danas pokreće Čelsi Mening sve kontroverznijim delovanjem u javnoj sferi, mogu se posmatrati u svetlu koncepta radikalne transparentnosti koji objedinjuje pitanja lične i društvene promene: utemeljene s jedne strane u disonanci u kojoj se nasilje zapadne hegemonije i ratnička ideologija kapitala sučeljava sa ljudskom savešću, a s druge strane u borbi za ostvarivanje transrodnog identiteta, spram militantnog sistema koji utočište ima u patrijarhalnoj patologiji. Ovi procesi su komplementarni, dakako, te samo kada se posmatraju zajedno, isprepletani, otkrivaju puteve daljih delovanja, jer se ukrštaju u direktnoj akciji koja je u ovom trenutku možda jedini mogući ishod.
Ovo je umetnički omaž Čelsi Mening, ujedno i ogled zasnovan na dinamičkoj formi u kojoj publika postaje saučesnica, dok se lokalni odjeci makropolitičkih kretanja traže i izvode u javnom pretresu imerzivnog karaktera.
O autorima
Irena Ristić deluje u polju umetnosti i nauke, katkad i šire. Fokusirana je na generativne procese, kolektivne i aktivističke prakse. Autorka je niza umetničkih i naučnih radova, knjiga Ogledi o drugarstvu i posedovanju (2019), Mala vrata. O zajedničkom i uslovima radikalne imaginacije (2021) i Početak i kraj kreativnog procesa (2010); koautorka je i urednica više tematskih zbornika o ishodima savremenih umetničkih praksi. Jedna je od osnivačice družine Hop.La! i redovna profesorka na FDU u Beogradu. Piše, proba, režira, smišlja i izvodi radove, predaje, piše, uređuje, ponekad organizuje, brani, agituje, sa studentima polemiše, i opet piše… www.irena-ristic.com
Đorđe Živadinović Grgur je izvođač i autor u poljima glume, plesa, koreografije i poezije, ponekad i režije, mahom aktivan na nezavisnoj kulturnoj sceni. Sticao je formalno obrazovanje iz oblasti političkih nauka i glume na fakultetima u Beogradu, kao i neformalno plesno obrazovanje u Stanici - servisu za savremeni ples. Zainteresovan za politička i socijalna pitanja i istraživanje izvođačkih i hibridnih formi, posebno fizičkog i poetskog u pozorištu, ali i pozorišnog u životu. Jedan je od osnivača Reflektor teatra i plesnog kolektiva NEUT, stalni saradnik trupa Hop.La! i tri groša, učesnik više izdanja Bitef Polifonije, kao i redovni autor bloga Bitef festivala.
Škart kolektiv [Dragan Protić, Đorđe Balmazović i saradnice/i] je nastao 1990. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Kroz „arhitekturu ljudskih odnosa“ kolektiv eksperimentiše u poeziji, dizajnu, štočemu i svačemu. Vešti su da grešku učine lepom.
Olga Košarić je montažerka i video-autorka, lake ruke i ozbiljnih umetničkih koliko i teorijskih dometa. Dobitnica je nagrade „Marko Glušac“ i nagrade na 79. Filmskom festivalu u Veneciji za montažu filma Da li ste videli ovu ženu.
Antonio Andrić je dizajner zvuka i asistent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sklon filmskoj produkciji, igranim i dokumentarnim formama, mada suptilno unosi strah i druge osećajnosti u pozorišne oglede.
Iz kritika
„Neobičan naslov, najavljuje neobično umetničko delo… I zaista: ono ne liči ni na šta što ste već gledali u pozorištu. Pitanje je, zapravo, da li je ovo uopšte pozorište. Ili bar: da li je samo pozorište. Jer, Irena Ristić i Đorđe Živadinović Grgur kombinuju različite medije i izražajna sredstva: teatar, ples, performans, dokumentarnu izložbu, vizuelnu instalaciju i zvučnu instalaciju, uvlačeći publiku u dijalog o najvažnijim etičkim dilemama današnjice. Pitanje je, zapravo, da li smo mi tu uopšte publika… jer, tok i sadržaj ovog programa u velikoj meri zavise i od nas.
...
„Imaćete priliku da saznate sve što vas bude zanimalo, ali pre svega da razmislite o facinantnom broju aktuelnih društvenih tema, koje otvara jedinstvena životna priča Čelsi Mening.“
Reflektor teatar, Zoomer
.jpg)
