Napuštate Srbiju, nakon veoma uspešnog mandata, koje su neki od najupečatljivijih momenata ili dostignuća vezani za vaš rad u Delegaciji EU i kulturna dešavanja u zemlji?
Dok čitaoci budu čitali ovaj intervju, ja ću već napustiti Srbiju i biti na novoj poziciji u Maroku. Za šest godina u Srbiji, mi kao Evropska unija uradili smo toliko konkretnih stvari u mnogim oblastima da je teško izdvojiti jedan trenutak za pamćenje. Ali, ako me pitate za kulturne događaje koje smo mi organizovali, onda moram pomenuti fenomenalne koncerte sa mladim ljudima. Projekat „Muzika nade“ je prelepa srpska inicijativa koja podučava muzici decu iz svih sredina, etničkih grupa i krajeva Srbije koju Evropska unija veoma ponosno podržava u različitim oblicima. Ovi mladi muzičari su 2019. oformili orkestar i napravili neverovatan koncert za Dan Evrope. Bila je tako dobra energija: MTS dvorana je bila puna i svi su pevali, aplaudirali i igrali tokom celog koncerta. U maju 2022. smo doveli mlade perspektivne muzičare iz celog Zapadnog Balkana da zajedno nastupaju u Zapadnobalkanskom omladinskom orkestru u Novom Sadu. Bilo je tek nekoliko nekoliko nedelja nakon pokretanja ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu a oni su - u živom prenosu na RTS-u - posali prelepu poruku mira i jedinstva pokazujući lepotu koju možemo da stvorimo kada sviramo u harmoniji. U maju 2023. Omladinski orkestar Evropske unije je došao u Beograd i pokazao solidarnost sa srpskom omladinom koja je neposredno pre toga prošla kroz strašne tragedije u Beogradu u i Mladenovcu.
Okupiti mlade ljude, osnažiti ih da stvaraju i slušati ih uvek je vredno truda.
Tokom poslednjih nekoliko godina podrška Evropske unije Bitef festivalu je konstantna. Može se reći da ste u tome odigrali jednu od ključnih uloga. Zašto je ova stalna podrška toliko važna?
Podržavanje kulture i stvaralaštva je u DNK Evropske unije. Mi kao EU ne stvaramo kulturu i ne upravljamo njom ni na koji način, ali znamo da je to osnovni element evropskih društava i našeg načina života. Umetnost i kultura nas sve teraju da se zamislimo, preispitamo i bolje razumemo jedni druge a to je apsolutno presudno za jedan kontinent poput Evrope koji je tako bogat i raznolik. Zato podržavamo zemlje, narode, umetnike i građane u istraživanju, stvaranju, izvođenju, razmeni...
Veoma smo ponosni što i ove godine podržavamo Bitef festival. On svake godine donosi najbolje od evropskog teatra u Beograd i istovremeno stavlja srpsko pozorište u vidokrug evropske pozorišne industrije. To je sjajna prilika za nas u Beogradu i šire da se susretnemo sa novim idejama, shvatanjima, kontroverzama i napravimo iskorak. Istovremeno, doprinosi negovanju kulturnog razumevanja i saradnje između Srbije i drugih zemalja Evrope.
Sve u svemu, Bitef je taj koji, zapravo, podržava ideje i vrednosti Evropske unije više što EU podržava Bitef!
Kako se kulturni pejzaž u Srbiji razvijao tokom vašeg mandata i kako vidite da će se razvijati u budućnosti?
U Srbiji sam proživeo period korone je, tokom nekoliko godina, dramatično uticao na sektor kulture. Vremena su bila teška za festivale, umetnike, stvaraoce ali su oni tokom krize bili veoma otporni i maštoviti i izašli su jaki. Beograd je sada definitivno uporište evropske kulture. Uvek sam bio impresioniran nivoom ambicije, ponosa, gotovo arogancije srpskih umetnika, stvaralaca i izvođača - i to mislim na pozitivan način. Oni se ne plaše da svoju umetnost i svoja dela iznesu na svetsku scenu i to je sjajna stvar, jer imaju šta da pokažu i da kažu što će drugima biti dragoceno. A Srbija je sve bolje integrisana u evropske kulturne mreže - zahvaljujući i programu EU Kreativna Evropa - što znači da umetnici, muzičari, pozorišni reditelji, pisci, filmski stvaraoci, mogu da nađu svoju publiku u Evropi i šire. Zbog toga sam optimista za kulturni sektor u Srbiji i srpsku kulturu uopšte.
Istovremeno je važno da i Srbija ostane otvorena za druge kulture, umetničke izraze i poruke koje dolaze iz Evrope i šire. Ne ulažu svi taj napor, ali to je nepohodno. Kultura je najbolja kada se deli.
Kakvu poruku biste želeli da prenesete našoj publici, ali i stručnoj kulturnoj zajednici, posebno u vezi sa posvećenošću EU ovoj oblasti?
Želeo bih da im još jednom kažem koliko ih Evropa ceni. To važi za kulturnu zajednicu ali važi i za celu Srbiju i srpski narod. U Srbiji sam se često suočavao sa ljudima koji veruju da Evropa nije zainteresovana za Srbiju i da joj zapravo nije stalo do ulaska Srbije u EU. A znam pouzdano da je suprotno: radeći za EU, svakodnevno sam viđao koliko se radi na svim nivoima, u Briselu, u Delegaciji EU u Srbiji i u svim državama članicama EU, da se Srbija približi Evropskoj uniji dok i sama ne postane njen član. Među svim državama članicama EU postoji jednoglasna želja da srbija uđe u EU. Znamo da je to dobra stvar za EU, jer bi onda mogla da računa na srpsku dinamičnost, kreativnost i veštine koje bi Evropu u budućnosti učinile boljim, održvijim, prosperitetnijim i kreativnijim kontinentom.
Šta će vama lično najviše nedostajati iz Beograda? Imate li neke omiljene uspomene koje biste želeli da podelite sa nama?
Beograd je za mene sada kao kuća. Moja žena je odavde, a ovde je i moje četvoro dece provelo skoro ceo život, tako da će mi sigurno nedostajati mnogo stvari iz Beograda: ljudi, način života, kolege, prijatelji, moj teniski klub, mnoga mesta koja volim... Ono što će mi najviše nedostajati su moja tašta Nevenka i tast Todor, zbog radosti i ljubavi koju su doneli mojoj porodici za ovih šest godina. Dok sam radio za EU u Briselu, supruga i ja smo dugo živeli daleko od kuće i naših porodica i pravi je blagoslov što smo imali prilike da se preselimo i Srbiju kako bi naša mala deca mogla da odrastaju pored babe i dede. To je nezamenjivo. Sada se selimo u Maroko, koji je neverovatna zemlja sa prirodnim lepotama, bogatom kulturom, neverovatnim ljudima, tako da smo i mi uzbuđeni što krećemo u ovu novu avanturu. Ali znam da ću se, pre ili kasnije, vratiti u Srbiju.
.jpg)