Драга публико,
Веома сам срећан што сам овде, у Београду, на Битеф фестивалу. Волим овај фестивал из многих разлога: то је фестивал који је уједно и локалан и интернационалан. Фестивал који је подједнако посвећен лепоти и протесту. Храбар, разноврстан фестивал.
Сећам се кад сам био први пут на Битефу, пре тачно 10 година, 2014. године. У то време возио сам се кроз бившу Југославију малим фолксвагеном, а за воланом је била бриљантна словеначка селекторка, Невенка Копрившек, која је, нажалост, у међувремену преминула. Радили смо истраживање за наш комад Мрачно доба о грађанским ратовима у бившој Југославији.
Возили смо се од Словеније, кроз Хрватску, до Београда, и од Београда, кроз Босну, до Сребренице и Сарајева - кроз све градове чија имена ми западњаци знамо због ратова и масакра који су се у прошлом веку ту догодили. Сећам се колико сам био под утиском што сам у Београду још увек могао да видим трагове НАТО бомбардовања. Сећам се да сам на Битефу 2014. године погледао представу о Гаврилу Принципу, човеку који је 1914. убио Франца Фердинанда. На крају мог путовања кроз бившу Југославију попио сам кафу у Хотелу Европа, у Сарајеву, где је Франц Фердинанд попио своју последњу кафу пре него што ће бити устрељен.
Јутрос кад сам стигао чуо сам да је још неко летос стигао фолксвагеном у Србију - био је то немачки канцелар Олаф Шолц. Дошао је да промовише ископавање литијума за потребе немачке аутомобилске индустрије, недалеко одавде, у долини Јадра. Шолц је позвао Србе да се жртвују за Европу, за такозвану „одрживу” енергију. „Европа” значи, наравно - Фолксваген. Расељавање 20000 породица и тровање плодног тла за наредне генерација. Да, то је оно што „одрживо” значи - одрживо у смрти.
„Показаћу ти страх у прегршти праха”, како је Т.С. Елиот написао у Пустој земљи након И Светског рата. Данас смо сведоци једног другог рата - економског рата који претвара читаве државе у пусту земљу, земљу туге и страха. Овај пут нисам дошао фолксвагеном у Београд, дошао сам са грчком трагедијом: комадом Антигона у Амазону, о борби бразилског Покрета земљорадника без земље (МСТ) против модерних рударских компанија - о борби Антигоне, тебанске принцезе, против њеног ујака Креонта, грчког Олафа Шолца.
Амазон је удаљен 10.000 километара одавде, али живимо у глобализованом свету: иста трагедија, иста пуста земља је свуда. Као у тинејџерском филму о чудовиштима, иста компанија, Рио Тинто, копа литијум у Србији и боксит у Амазону - минерале потребне за „одрживу” будућност Фолксвагена. Није ни чудо што у Амазону постоји изрека: „Кад чујеш реч одрживо бежи колико те ноге носе”.
Ја, међутим, сматрам - а то је и порука Антигоне - боље је бранити своју земљу. Антигонина борба је свуда и њено изричито НЕ отимању земље подједнако је потребно у Србији као и у Бразилу. „Лепота ће спасити свет”, цитат из Идиота Достојевског, тема је овогодишњег Битефа. Канцелар Шолц, Фолксваген, Рио Тинто: они не желе да спасу свет, они желе да спасу своју моћ и своје банковне рачуне. У свим земљама, било да се ради о Европи или Бразилу, управо ти људи који речи народ и отаџбина користе највише - националисти - продаће лепоте своје земље интернационалним инвеститорима: неки немачки Креонт, или српски Креонт, бразилски Креонт итд.
„Много је страшних ствари, ал' од човека ништа страшније није” - ово је најпознатији цитат из Антигоне. Да, постоји нешто страшно, чудовишно, нешто ужасно у нама, људима. Нешто због чега понекад осетим нагон да седнем и урлам. Зато вас молим: будимо сви као Антигона. Будимо сви као Идиот Достојевског: будимо наивни, рецимо НЕ смртоносној идеологији нашег времена. Боримо се за Лепоту, за Лепоту живота, за Лепоту природе - наше истинске отаџбине.
Када сам био у Амазону, једна реченица била је исписана на свим књигама и заставама: „Ми негујемо земљу и она негује нас.” Оно што ми учинимо земљи биће учињено нама. Било да се ради о љубави или мржњи, нежности или похлепи. Да, живимо у Мрачним временима поново, ратови нас окружују. „Имамо мало времена да усрећимо живе, а целу вечност да волимо мртве”, како пише Софокле у Антигони. Зато славимо Лепоту, заједништво и поштовање, овде у Београду, и где год да смо.
Проглашавам 58. Битеф отвореним.
Мило Рау
Уметнички директор Бечког фестивала / Слободна република Беч
