58. Bitef biće održan pod sloganom Lepota (ne)će spasiti svet i predstaviće umetničke radove koji se, na tematskom planu, bave neophodnošću preispitivanja (arhetipova) ženskosti i tumačenja poznatih mitova i priča iz novih, savremenih perspektiva. Formalni fokus ovogodišnjeg festivala u najširem smislu povezan je sa različitim oblicima pripovedanja i pripovedačkog, a posebna pažnja data je formatu predavanja-performansa, koji će biti zastupljen kroz nekoliko radova.
Baš kao što i Dostojevski pod lepotom koja će spasiti svet misli na vrlinu i lepotu ljudske duše, lepota i u ovom kontekstu predstavlja pre svega etičku, a ne samo estetsku kategoriju, koja je istovremeno i čulno iskustvo i odraz harmonije, proporcije i reda. Tim neminovnim preplitanjem etike i estetike u oblikovanju našeg iskustva i društveno-političkih okolnosti u kojima živimo, lepota postaje ključno sredstvo za postizanje slobode, kako lične, tako i društvene, za negovanje naše sposobnosti empatije, ali i za podsticanje na društvenu akciju.
Međutim, ambivalentnost ovog slogana u svetu razorenom ratovima, brutalnostima, stravičnim nepravdama i ekstremnim društvenim podelama, sugeriše kritičko promišljanje toga da li bilo šta, pa čak i nešto uzvišeno i plemenito poput lepote, zaista može da spasi taj i takav svet. Osim toga što radovi koji će biti prikazani u okviru glavnog programa na razne načine artikulišu ovo pitanje, njihova dragocenost je i u tome što istovremeno ostavljaju prostor za mogućnost spasenja.
Pored plesne predstave Mekšanje Hristosa Papadopulosa, koja minimalističkim i izrazito suptilnim sredstvima artikuliše ideju pobune i opiranja strogim konvencijama, na ovogodišnjem Bitefu biće prikazane i predstave Hekuba, ne Hekuba Tijaga Rodrigeša i Antigona u Amazonu Mila Raua, koje, kombinujući antičke drame i dokumentarnu građu, pružaju savremenu interpretaciju dveju mitskih heroina. Osim Antigone u Amazonu, predstava Budućnost Žige Divjaka takođe preispituje odnos ljudi prema prirodi, ali u ovom slučaju problematizujući naš antropocentrični pogled na svet. Tu je, takođe, i predstava Pukotina u režiji mladog slovenačkog autora Jana Krmelja koja se, osim temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, bavi i pitanjima nadzora i kontrole krećući se sve vreme između dokumentarnog i fiktivnog baš kao i predstava Palmasola - zatvorsko selo Kristofa Frika, zasnovana na jedinstvenom istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu. Pored toga, predstavićemo i tri rada koja u formatu predavanja-performansa (Seksualno vaspitanje II: Borba, Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni i this is my truth, tell me yours) istražuju pitanja borbe za reproduktivna prava, marginalizovanih pojedinki i pojedinaca u borbi sa sistemom i odnosa autorki i autora prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja. Najzad, tu je i predstava Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo Karoline Bjanki, koja svojim radikalnim pristupom temi seksualnog nasilja i njenom tretmanu kroz istoriju umetnosti pomera granice izvođenja. Svi radovi u ovogodišnjoj selekciji preispituju temu lepote, kao jedinstva pravičnog i lepog, na uzbudljive i inovativne načine.
Prkos, hrabrost, snaga, upornost, empatija, a na kraju i ogromna radost s kojom autori i izvođači pristupaju polarizujućim ekstremima, vredni su divljenja jer nam, pored surovog i bolnog ogoljavanja problema sa kojima se kao čovečanstvo iznova suočavamo, prikazuju i pukotine kroz koje se lepota u najrazličitijim oblicima manifestuje ne samo u umetnosti već i u životu. Verujemo da nas time umetnici i umetnice, čija će radikalna i osnažujuća promišljanja ovih tema publika videti na Bitefu, podstiču i inspirišu na izgradnju empatičnijeg i pravednijeg sveta, koji je možda ipak zaslužio da bude spasen.
Osim glavnog takmičarskog programa, Bitef će ove godine tradicionalno imati i prateći program, koji čine 25. Bitef Polifonija, Susreti sa autorima i Teorijska fešta koja nastavlja da razvija teorijski diskurs što prati glavni program festivala. Takođe, dvanaesto izdanje regionalnog putujućeg festivala savremenog cirkusa, Cirkobalkana, realizuje se u okviru pratećeg programa, čime se nastavlja tendencija podržavanja i osnaživanja marginalizovanih umetničkih praksi.
Nikita Milivojević, umetnički direktor
Tijana Grumić, dramaturškinja i koselektorka festivala
Ksenija Đurović, izvršna direktorka i koselektorka
