58. Битеф биће одржан под слоганом Лепота (не)ће спасити свет и представиће уметничке радове који се, на тематском плану, баве неопходношћу преиспитивања (архетипова) женскости и тумачења познатих митова и прича из нових, савремених перспектива. Формални фокус овогодишњег фестивала у најширем смислу повезан је са различитим облицима приповедања и приповедачког, а посебна пажња дата је формату предавања-перформанса, који ће бити заступљен кроз неколико радова.
Баш као што и Достојевски под лепотом која ће спасити свет мисли на врлину и лепоту људске душе, лепота и у овом контексту представља пре свега етичку, а не само естетску категорију, која је истовремено и чулно искуство и одраз хармоније, пропорције и реда. Тим неминовним преплитањем етике и естетике у обликовању нашег искуства и друштвено-политичких околности у којима живимо, лепота постаје кључно средство за постизање слободе, како личне, тако и друштвене, за неговање наше способности емпатије, али и за подстицање на друштвену акцију.
Међутим, амбивалентност овог слогана у свету разореном ратовима, бруталностима, стравичним неправдама и екстремним друштвеним поделама, сугерише критичко промишљање тога да ли било шта, па чак и нешто узвишено и племенито попут лепоте, заиста може да спаси тај и такав свет. Осим тога што радови који ће бити приказани у оквиру главног програма на разне начине артикулишу ово питање, њихова драгоценост је и у томе што истовремено остављају простор за могућност спасења.
Поред плесне представе Мекшање Христоса Пападопулоса, која минималистичким и изразито суптилним средствима артикулише идеју побуне и опирања строгим конвенцијама, на овогодишњем Битефу биће приказане и представе Хекуба, не Хекуба Тијага Родригеша и Антигона у Амазону Мила Рауа, које, комбинујући античке драме и документарну грађу, пружају савремену интерпретацију двеју митских хероина. Осим Антигоне у Амазону, представа Будућност Жиге Дивјака такође преиспитује однос људи према природи, али у овом случају проблематизујући наш антропоцентрични поглед на свет. Ту је, такође, и представа Пукотина у режији младог словеначког аутора Јана Kрмеља која се, осим темом пропасти света услед пандемије и еколошке катастрофе, бави и питањима надзора и контроле крећући се све време између документарног и фиктивног баш као и представа Палмасола - затворско село Kристофа Фрика, заснована на јединственом истраживању једног од најозлоглашенијих затвора на свету. Поред тога, представићемо и три рада која у формату предавања-перформанса (Сексуално васпитање II: Борба, Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени и this is my truth, tell me yours) истражују питања борбе за репродуктивна права, маргинализованих појединки и појединаца у борби са системом и односа ауторки и аутора према уметничком пољу сопственог стварања. Најзад, ту је и представа Трилогија Снага кучке - I поглавље: Невеста и Лаку ноћ, Пепељуго Kаролине Бјанки, која својим радикалним приступом теми сексуалног насиља и њеном третману кроз историју уметности помера границе извођења. Сви радови у овогодишњој селекцији преиспитују тему лепоте, као јединства правичног и лепог, на узбудљиве и иновативне начине.
Пркос, храброст, снага, упорност, емпатија, а на крају и огромна радост с којом аутори и извођачи приступају поларизујућим екстремима, вредни су дивљења јер нам, поред суровог и болног огољавања проблема са којима се као човечанство изнова суочавамо, приказују и пукотине кроз које се лепота у најразличитијим облицима манифестује не само у уметности већ и у животу. Верујемо да нас тиме уметници и уметнице, чија ће радикална и оснажујућа промишљања ових тема публика видети на Битефу, подстичу и инспиришу на изградњу емпатичнијег и праведнијег света, који је можда ипак заслужио да буде спасен.
Осим главног такмичарског програма, Битеф ће ове године традиционално имати и пратећи програм, који чине 25. Битеф Полифонија, Сусрети са ауторима и Теоријска фешта која наставља да развија теоријски дискурс што прати главни програм фестивала. Такође, дванаесто издање регионалног путујућег фестивала савременог циркуса, Циркобалкана, реализује се у оквиру пратећег програма, чиме се наставља тенденција подржавања и оснаживања маргинализованих уметничких пракси.
Никита Миливојевић, уметнички директор
Тијана Грумић, драматуршкиња и коселекторка фестивала
Kсенија Ђуровић, извршна директорка и коселекторка
