О селекцији
#Jeanne, по тексту Иване Сајко и у режији Ање Суше, копродукција је шведских позоришта Рикстеатерн и Драматен. То је савремена верзија бајке о Јованки Орлеанки, која се бави потенцијалом отпора према друштвеној и системској неправди. Kроз причу о младој девојци, бунтовници, која решава да пређе језеро што дели два света, ауторке сецирају проблеме друштвене неједнакости и класних разлика између та два света, као и питања еколошке катастрофе и климатских промена. Побунивши се против социјалне неправде, млада бунтовница Жан бива насилно заустављена у покушају да превазиђе разлике између два света, са две стране језера, чиме то исто језеро постаје место и симболичне и стварне смрти те девојке. У визуелно узбудљивој поставци извођачи аутентичним глумачким средствима граде ову причу док их музичар Аде Хумонен прати стварајући живи звучни пејзаж на сцени.
О представи
На северној страни језера налазе се велике виле са приватним доковима. На јужној страни је висока зграда са поквареним лифтом. Млади на северу верују да млади са југа не постоје. Млади са југа мисле да су млади на северу од злата.
Мала Жан је научила да ће они који имају мало имати мање, а да ће они који имају много имати још више. У покушају да поврати вишак за који верује да припада сиромашнима, она покушава да пређе залеђено језеро и дође до мало злата. Никада се не враћа, али прича се ту не завршава.
#Jeanne приказује свет на ивици уништења. То је прича о нашој потреби за лидерима који могу да изнесу наше снове, а да у исто време сву одговорност носе на својим плећима. Kо ће нас заиста спасти? Очекујемо ли то од наше деце?
О ауторкама
ИВАНА САЈКО је хрватска књижевница, драматуршкиња и позоришна редитељка која живи у Берлину. Ствара у области књижевности, перформанса, теорије и музике. Њени позоришни текстови су преведени на многе језике, представљени и извођени широм света, док су неки од њих, попут Жена-бомба стекли међународни успех. Објавила је три збирке позоришних текстова, уз теоријску књигу Ка лудилу (и револуцији): читање, у којем објашњава блискост активизма и уметности кроз процес стваралаштва. Написала је четири романа, међу којима је Љубавни роман добио међународну књижевну награду коју додељује Haus der Kulturen der Welt у Берлину, док је њен дебитантски роман Рио бар добио националну награду за књижевност.
АЊА СУША је вишеструко награђивана позоришна редитељка активна у Србији, Хрватској, Црној Гори, Словенији, Пољској, Шведској и Данској. Обављала је и улогу селектора Битефа, а од 2019. ради као професор позоришне режије на Универзитету уметности у Стокхолму. Само у Шведској режирала је 12 представа, а 2002-2011. била је директорка и уметничка директорка Малог позоришта „Душко Радовић“ у Београду. Добитница је многих награда, углавном за рад у позоришту за децу и младе. Од новијих представа издвајају се представе 5boys.com у Backa teatre 2012, Болест младости, Backa teatre 2015, Наш разред у Градском позоришту Хелсингборг 2015, Хеда Габлер у Позоришту Архус 2015, Урнебесна тама у Градском позоришту Хелсингборг и То је само крај света у Градском позоришту Упсала 2016. Недавно је режирала Љубавнице у Градском позоришту Упсала, која је селектована за Бијенале сценских уметности 2023. године.
Изводи из критика
Позориште је ипак позориште. Режисерка Ања Суша је једна од оних који воле да стварају сценске светове са сопственим правилима, контекстима и тачним претеривањима. Немојте се плашити ако жирафе лутају кроз небодер. Немојте се запрепастити када на сцену ступи девојка која носи оклоп и говори француски као Јованка Орлеанка, жена из 15. века која је кренула да спасе своју домовину.
Изнад свега: немојте бити узнемирени када почне да користи речи као што су „капитализам“, „дистрибуција“, „економска правда“. Драма #Jeanne није рекламни плакат за револуцију, то је - ја мислим - тужни одјек, као из неког идеалистичког времена. Својеврсни преглед речника појмова које су скоро сви заборавили.
Ларс Ринг, Свенска дагбладет
Девица од Орлеана је често морала да игра улогу антихероја, безумног оруђа моћи које се спаљује на ломачи када се ратна срећа преокрене.
Зар не би било боље да је Жан остала у свом селу?
Ауторка Ивана Сајко уместо тога прича тужну причу о рањеном идеализму - али и о томе како безнадежна борба усамљене девојке ипак нечему доприноси. Право херојство, изгледа да хоће да каже Ивана Сајко, постоји само када је пораз већ чињеница. Права храброст лежи у истрајности када је све безнадежно. А ова представа парадоксално преноси и разиграност и веру у будућност - то је један застрашујући позоришни ватромет који одузима дах, додуше са дистопијским призвуком.
Улрика Шемборј, Експресен
Понекад се чак питам да ли је ово сувише „тешко“ за моју клишеирану слику (замислите овде кисели глас маторца) о „данашњој омладини“ као манго-никотинским зумерима с предњим можданим режњевима истрошеним Тик-током. Али, срећом, ово је потпуно неоправдан страх. У гардероби пролазим поред два усијана, узбуђена млада члана публике који екстатично расправљају о „интензитету“ представе. Позориште младих је можда застарео израз, али укусу младе публике ништа претерано не фали!
Ото Екман, Хувудстадсбладет
.jpg)