#Jeanne

pogledaj video

O selekciji

#Jeanne, po tekstu Ivane Sajko i u režiji Anje Suše, koprodukcija je švedskih pozorišta Riksteatern i Dramaten. To je savremena verzija bajke o Jovanki Orleanki, koja se bavi potencijalom otpora prema društvenoj i sistemskoj nepravdi. Kroz priču o mladoj devojci, buntovnici, koja rešava da pređe jezero što deli dva sveta, autorke seciraju probleme društvene nejednakosti i klasnih razlika između ta dva sveta, kao i pitanja ekološke katastrofe i klimatskih promena. Pobunivši se protiv socijalne nepravde, mlada buntovnica Žan biva nasilno zaustavljena u pokušaju da prevaziđe razlike između dva sveta, sa dve strane jezera, čime to isto jezero postaje mesto i simbolične i stvarne smrti te devojke. U vizuelno uzbudljivoj postavci izvođači autentičnim glumačkim sredstvima grade ovu priču dok ih muzičar Ade Humonen prati stvarajući živi zvučni pejzaž na sceni.

O predstavi

Na severnoj strani jezera nalaze se velike vile sa privatnim dokovima. Na južnoj strani je visoka zgrada sa pokvarenim liftom. Mladi na severu veruju da mladi sa juga ne postoje. Mladi sa juga misle da su mladi na severu od zlata.

Mala Žan je naučila da će oni koji imaju malo imati manje, a da će oni koji imaju mnogo imati još više. U pokušaju da povrati višak za koji veruje da pripada siromašnima, ona pokušava da pređe zaleđeno jezero i dođe do malo zlata. Nikada se ne vraća, ali priča se tu ne završava.

#Jeanne prikazuje svet na ivici uništenja. To je priča o našoj potrebi za liderima koji mogu da iznesu naše snove, a da u isto vreme svu odgovornost nose na svojim plećima. Ko će nas zaista spasti? Očekujemo li to od naše dece?

O autorkama

IVANA SAJKO je hrvatska književnica, dramaturškinja i pozorišna rediteljka koja živi u Berlinu. Stvara u oblasti književnosti, performansa, teorije i muzike. Njeni pozorišni tekstovi su prevedeni na mnoge jezike, predstavljeni i izvođeni širom sveta, dok su neki od njih, poput Žena-bomba stekli međunarodni uspeh. Objavila je tri zbirke pozorišnih tekstova, uz teorijsku knjigu Ka ludilu (i revoluciji): čitanje, u kojem objašnjava bliskost aktivizma i umetnosti kroz proces stvaralaštva. Napisala je četiri romana, među kojima je Ljubavni roman dobio međunarodnu književnu nagradu koju dodeljuje Haus der Kulturen der Welt u Berlinu, dok je njen debitantski roman Rio bar dobio nacionalnu nagradu za književnost.

ANjA SUŠA je višestruko nagrađivana pozorišna rediteljka aktivna u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Poljskoj, Švedskoj i Danskoj. Obavljala je i ulogu selektora Bitefa, a od 2019. radi kao profesor pozorišne režije na Univerzitetu umetnosti u Stokholmu. Samo u Švedskoj režirala je 12 predstava, a 2002-2011. bila je direktorka i umetnička direktorka Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu. Dobitnica je mnogih nagrada, uglavnom za rad u pozorištu za decu i mlade. Od novijih predstava izdvajaju se predstave 5boys.com u Backa teatre 2012, Bolest mladosti, Backa teatre 2015, Naš razred u Gradskom pozorištu Helsingborg 2015, Heda Gabler u Pozorištu Arhus 2015, Urnebesna tama u Gradskom pozorištu Helsingborg  i To je samo kraj sveta u Gradskom pozorištu Upsala 2016. Nedavno je režirala Ljubavnice u Gradskom pozorištu Upsala, koja je selektovana za Bijenale scenskih umetnosti 2023. godine.

Izvodi iz kritika

Pozorište je ipak pozorište. Režiserka Anja Suša je jedna od onih koji vole da stvaraju scenske svetove sa sopstvenim pravilima, kontekstima i tačnim preterivanjima. Nemojte se plašiti ako žirafe lutaju kroz neboder. Nemojte se zaprepastiti kada na scenu stupi devojka koja nosi oklop i govori francuski kao Jovanka Orleanka, žena iz 15. veka koja je krenula da spase svoju domovinu. 

Iznad svega: nemojte biti uznemireni kada počne da koristi reči kao što su „kapitalizam“, „distribucija“, „ekonomska pravda“. Drama #Jeanne nije reklamni plakat za revoluciju, to je - ja mislim - tužni odjek, kao iz nekog idealističkog vremena. Svojevrsni pregled rečnika pojmova koje su skoro svi zaboravili.
Lars Ring, Svenska dagbladet

Devica od Orleana je često morala da igra ulogu antiheroja, bezumnog oruđa moći koje se spaljuje na lomači kada se ratna sreća preokrene.

Zar ne bi bilo bolje da je Žan ostala u svom selu?

Autorka Ivana Sajko umesto toga priča tužnu priču o ranjenom idealizmu - ali i o tome kako beznadežna borba usamljene devojke ipak nečemu doprinosi. Pravo herojstvo, izgleda da hoće da kaže Ivana Sajko, postoji samo kada je poraz već činjenica. Prava hrabrost leži u istrajnosti kada je sve beznadežno. A ova predstava paradoksalno prenosi i razigranost i veru u budućnost - to je jedan zastrašujući pozorišni vatromet koji oduzima dah, doduše sa distopijskim prizvukom.
Ulrika Šemborj, Ekspresen

Ponekad se čak pitam da li je ovo suviše „teško“ za moju klišeiranu sliku (zamislite ovde kiseli glas matorca) o „današnjoj omladini“ kao mango-nikotinskim zumerima s prednjim moždanim režnjevima istrošenim Tik-tokom. Ali, srećom, ovo je potpuno neopravdan strah. U garderobi prolazim pored dva usijana, uzbuđena mlada člana publike koji ekstatično raspravljaju o „intenzitetu“ predstave. Pozorište mladih je možda zastareo izraz, ali ukusu mlade publike ništa preterano ne fali!
Oto Ekman, Huvudstadsbladet