Свакодневно смо преплављени сликама патње и бола. Док неки на то реагују солидарношћу и емпатијом, други се жале на „замор од саосећања“. У временима многобројних криза, неопходно је (поново) испитати функцију уметности. Kоју улогу уметност треба да има суочена са растућим друштвеним неправдама? Могу ли критичке уметничке праксе допринети транснационалној правди и демократији, штитећи и промовишући људска права? Или уметност треба да остане несврсисходна? С обзиром на то да уметност функционише унутар структура капитализма и колонијалности, улога уметности и уметничких институција је амбивалентна. Може ли политички рад тренирања маште ублажити неправедне структуре и праксе? У свом излагању осврнућу се на тензију између артивизма (пресека уметности и активизма) и artwashing- а (капиталистичке и неолибералне отмице уметности) како бих нагласила улогу естетике у остваривању глобалне етике и политике.
Никита Даван је професорка политичке теорије и историје идеја на Техничком универзитету у Дрездену, у Немачкој. Њено истраживање и педагошки рад усмерени су на глобалну правду, људска права, демократију и деколонизацију. Добила је награду „Kете Лајхтер“ (Käthe Leichter) 2017. године за изванредна достигнућа у области женских и родних студија и подршке женском покрету и постизању родне равноправности. Била је гостујућа професорка на Универзитету у Kостарики; Институту за међународно право и хуманистичке науке у Мелбурну, у Аустралији; на Програму критичке теорије на Универзитету у Kалифорнији, Беркли, САД; на Универзитету Ла Лагуна, Тенерифе, у Шпанији; на Националном универзитету Пусан, у Јужној Kореји; на Универзитету Kолумбија у Њујорку, САД. Одабране публикације: Impossible Speech: On the Politics of Silence and Violence (2007); Decolonizing Enlightenment: Transnational Justice, Human Rights and Democracy in a Postcolonial World (ур., 2014); Reimagining the State: Theoretical Challenges and Transformative Possibilities (ур., 2019); Rescuing the Enlightenment from the Europeans: Critical Theories of Decolonization (ускоро). Године 2023. добила је гостујућу професуру „Герда Хенкел“ на Универзитету Станфорд и стипендију „Томас Ман“.