Под стегом рата свака душа се ломи, савија, деформише, труне, затвара, постаје крута, хладна и груба. Таквој, сломљеној и хладној души тешко је очувати нежност, љубав, срећу и све оно што једну породицу чини заједницом. С таквим душама породице се отуђују, распадају и бесповратно нестају. Представа Не иди далеко стога одлучно жели испричати причу једне породице која може бити свака породица на коју је рат на неки начин утицао без обзира на националност, веру, расу и државу у којој живи. Судбина помало стварних ликова испричана је из визуре дечака који види оно што други људи не могу видети. Туђе душе. Kако те душе поново отворити, заволети и разумети? - о представи пише ауторка Тамара Kучиновић.
Дијалог након представе модерира: Александар Јовановић, позоришни редитељ