Насупрот класичној идеји округлог стола, Сусрети са ауторима које Битеф фестивал организује већ другу годину заредом, успевају готово немогуће: да на веома аутентичан начин повежу ауторе представа и њихову публику, у вођеном али ипак неформалном и интимном разговору, у ком је, такорећи, све дозвољено и што је још важније, свачије мишљење једнако вредновано. Ови сусрети су ретка прилика у нашој култури када уметници и публика могу да седе на истој сцени, на истом нивоу, без подела и предрасуда. Као и само извођење представа, и сусрети веома зависе од тренутка и места на ком се дешавају и њихова специфичност је управо у томе што се никада не могу поновити.
Наше учеснике је, након Борбе, занимало питање цензуре и односа према абортусу у друштвима бивше Југославије те се повела дискусија о различитим реакцијама публике. Ауторке су нам откриле да су се у Београду то вече осећале добро али да се у неким другим градовима нису осећале посебно добродошло што нас је убрзо довело и до теме родних улога и непристојног понашања одређеног дела мушке публике. Интересантно је да је у дискусији учестовало само два мушкарца, иако нас се ова тема, рекла бих, свих једнако тиче.
Ану Пинтер занимала је сама драматургија представе и њена специфична структура те смо наставили разговор у правцу самог њеног настанка. Он је, како смо сазнали, почео од интензивног истраживања и „копања“ по различитим архивама, што смо могли видети и на примеру тражења контрацептивне дијафрагме у самој представи. Закључили смо да је интересантно и помало симболично што је након свега, дијафрагма ипак пронађена у својој постојбини.
Уна, учесница и модераторка, за ову прилику поделила је своје утиске о Сусретима: „Мислим да је добар осећај за ауторе да седну на сцену и схвате да публика није само један колективни лик као и да виде колико мишљења и различитих схватања једне представе може да постоји. Дивно је што смо (док траје разговор) сви исти и што можемо да разговарамо на истој разини“.
Завршили смо разговор у добром расположењу уз захвалнице ауторкама на храбрости да уђу у коштац са овако комплексном и озбиљном темом, успут никад не губећи нежност и саосећање.
