Фото: Ната Кореновскаиа
Фото: Ната Кореновскаиа

Mellowing - the process of becoming softer and more developed in a pleasing way.

Наслов Мекшање упућује нас на нежну димензију процеса развијања, сазревања и старења. Представа преиспитује ограничења постављена пред професионалне играче - када тело постаје старо за плес и шта то уопште значи? Основна теза коју кореографија Христоса Пападопулоса преноси публици, јесте идеја о непресушној потреби играча да се креативно изрази кроз покрет, без обзира на старосну доб.

Покрет на којем Пападопулос инсистира је с почетка минималистички, док је акценат на попуњавању и кретању кроз простор. Типичне фазе драмске радње, замењене су градацијским интензивирањем покрета и музичких секвенци. Од минималистичког, покрет се шири и добија своју потпуну пуноћу тек у последњој трећини представе. Заправо, импулс који је постојао у телима играча од првог корака, репетицијом је створио моментум и могућност за ослобођење од тензије и ишчекивања, које се отелотворава управо у самом врхунцу представе. Мекшање нам, између осталог, скреће пажњу и на идеју о непрестаном и незауставном кретању, како појединачног човека, тако и света.

Представа се врло суптилно поиграва са фокусом публике кроз односе појединачно-колективно. Почиње са акцентом на појединачно, када играче видимо као неповезану скупину индивидуа. Пажња публике се преноси са једног играча на другог, све док не дође до формирања групе. Кроз преиспитивање односа појединачно-колективно, Мекшање указује на значај појединца у групи и групе у животу појединца. Импулс настаје у појединцу, али када се прошири и уједини у групи, оставља значајнији и видљивији траг. Покрет једног играча служио је као подстицај за друге да се исто крећу, што је на публику пренело мисао о снази и значају појединачне идеје у групи и друштву.

Мекшање обара с ногу својим уметничким изразом, али и централном идејом: Свако тело може да игра, само ако има потребу да се на тај начин изрази. Рестрикције и норме које су раније постојале у плесној индустрији више не важе, а мишљење да је само младо тело способно да кроз плес изазове естетско задовољство публике, показало се као нетачно. Старење и сазревање доводи до другачијег приступа покрету, али не мења његову суштину, односно тенденцију човекове нутрине да се изрази кроз кретање.