Који су Ваши утисци након играња у Народном позоришту у Београду?
- Можда је на почетку било хумористичких сцена које публика није прихватила, међутим како се представа одвијала, рецепција је била фантастична.
Редитељ Тијаго Родригеш има занимљив начин рада. Познат је по томе што нема унапред написан текст, већ се он ствара заједно са глумцима током процеса. Како се Вама чини тај начин рада?
- Било је изванредно, будући да смо сви заједно на тај начин успели да присвојимо причу. Много смо читали и постављали себи питања, што му је помогло да направи распоред улога, тако да смо на крају сви на неки начин учествовали у процесу и то је било супер.
Сад кад сте споменули читање, шта Вам је било најзанимљивије у Еурипидовој Хекуби?
- Оно што сам ја у тој трагедији пронашла јесте управо та потреба за правдом, а помало и осветом. То је нешто са чиме сам се ја идентификовала, поготову та потреба да будемо људскији.
Што се тиче Ваших многобројних улога у представи, како Вам се чинио тај процес? Која Вам је улога била најзанимљивија?
- Госпођа Нерин, која је узбуњивачица, сама има своје слабости, јер је мигранткиња која се, без папира нашла пред тужиоцем. Оно зашта треба да сведочи је толико трауматично, да превазилази њену ситуацију. Са Тијагом Родригешом смо радили на томе да управо у том страху пронађемо снагу да одиграм ту улогу како треба.
Колико смо, по Вама, удаљени од неког идеалног система који ће нам омогућити да пружимо деци са посебним потребама помоћ која је њима потребна?
- Мислим да смо далеко од тога. Не знам како је у другим земљама, али политика у Француској је таква да оним најугроженијима често није пружена помоћ, а као што каже Хекуба: „Помоћи некоме је право благо.” То је нешто што доприноси добитку читавог човечанства, међутим, не знам како би то решење изгледало. Хекуба на почетку каже Полинестору: „Да си ти одгојио моје дете, он би био право благо. Имао би и име и презиме, а и новац који си узео од њега.”
Merci beaucoup!
- Merci! Хвала!
