Koji su Vaši utisci nakon igranja u Narodnom pozorištu u Beogradu?
- Možda je na početku bilo humorističkih scena koje publika nije prihvatila, međutim kako se predstava odvijala, recepcija je bila fantastična.
Reditelj Tijago Rodrigeš ima zanimljiv način rada. Poznat je po tome što nema unapred napisan tekst, već se on stvara zajedno sa glumcima tokom procesa. Kako se Vama čini taj način rada?
- Bilo je izvanredno, budući da smo svi zajedno na taj način uspeli da prisvojimo priču. Mnogo smo čitali i postavljali sebi pitanja, što mu je pomoglo da napravi raspored uloga, tako da smo na kraju svi na neki način učestvovali u procesu i to je bilo super.
Sad kad ste spomenuli čitanje, šta Vam je bilo najzanimljivije u Euripidovoj Hekubi?
- Ono što sam ja u toj tragediji pronašla jeste upravo ta potreba za pravdom, a pomalo i osvetom. To je nešto sa čime sam se ja identifikovala, pogotovu ta potreba da budemo ljudskiji.
Što se tiče Vaših mnogobrojnih uloga u predstavi, kako Vam se činio taj proces? Koja Vam je uloga bila najzanimljivija?
- Gospođa Nerin, koja je uzbunjivačica, sama ima svoje slabosti, jer je migrantkinja koja se, bez papira našla pred tužiocem. Ono zašta treba da svedoči je toliko traumatično, da prevazilazi njenu situaciju. Sa Tijagom Rodrigešom smo radili na tome da upravo u tom strahu pronađemo snagu da odigram tu ulogu kako treba.
Koliko smo, po Vama, udaljeni od nekog idealnog sistema koji će nam omogućiti da pružimo deci sa posebnim potrebama pomoć koja je njima potrebna?
- Mislim da smo daleko od toga. Ne znam kako je u drugim zemljama, ali politika u Francuskoj je takva da onim najugroženijima često nije pružena pomoć, a kao što kaže Hekuba: „Pomoći nekome je pravo blago.” To je nešto što doprinosi dobitku čitavog čovečanstva, međutim, ne znam kako bi to rešenje izgledalo. Hekuba na početku kaže Polinestoru: „Da si ti odgojio moje dete, on bi bio pravo blago. Imao bi i ime i prezime, a i novac koji si uzeo od njega.”
Merci beaucoup!
- Merci! Hvala!
