Ovogodišnje 59. izdanje Bitefa održaće se u Beogradu od 13. do 20. septembra 2026. godine.
Selekciju selektora Spasoja Ž. Milovanovića, pod sloganom „Usudi se da saznaš“, čine predstave iz sedam zemalja - Bugarske, Moldavije, Gruzije, Turske, Tunisa i Srbije i predstava iz Rusije koja pripada Pratećem programu Festivala.
Predstave će se odigrati na prestoničkim teatarskim scenama - Ateljea 212, Narodnog pozorišta, Bitef teatra, Beogradskog dramskog pozorišta, Pozorišta na Terazijama i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Selektor Festivala Spasoje Ž. Milovanović obrazložio je da je selekciju oblikovao u okolnostima u kojima je i samo održavanje festivala postalo predmet javnog i političkog preispitivanja - ne polazeći od unapred zadate teme, poetike ili stava. Različite predstave povezuje pre svega spremnost da složenost sveta ne zamene jednostavnim odgovorom i pripremljenim objašnjenjem.
Šekspirov Mletački trgovac, u produkciji KPGT-a (Srbija) i režiji Strahinje Padežanina, radnju smešta u Veneciju 1938. godine, u trenutak kada fašistički režim u Italiji rasnim zakonima Jevrejima oduzima državljanstvo, pravo na javnu službu i mešovite brakove - sve u ime homogenosti koju je režim predstavljao kao odbranu nacije. Ali predstava ne govori samo o istoriji. Govori o tome kako nastaje neprijatelj.
Albion Majka Bartleta, u režiji Zafira Radžaba i produkciji Pozorišta mladih „Nikolaj Binev“ iz Sofije (Bugarska), otvara drugačije pitanje. Šta znači pokušati vratiti ono što je prošlo i šta se događa kada želja za povratkom iz privatnog sećanja preraste u širu društvenu potrebu?
.jpg)
Kišinjev noću Mihaja Fusua, u produkciji kišinjevskog „Teatrul Fara Nume“ - Teatra bez imena (Moldavija), dokumentarna je predstava nastala iz stvarnih priča stanovnika grada - taksista, recepcionera, lekara, radnika noćnih klubova, plesačica, bivših zavisnika… Fusu od tih priča pravi predstavu u kojoj se granica između dokumenta i pozorišta stalno pomera. Grad ovde nije kulisa nego dramski lik - jedna sudbina prelazi u drugu, jedno iskustvo otvara sledeće, i Kišinjev se pred nama pojavljuje kao mnoštvo različitih gradova, kao društvo koje nema samo jednu verziju sebe.
U Stalkeru Avtandila Varsimašvilija, u produkciji Tbilisijskog teatarskog centra „Liberti teatar“ (Gruzija), putovanje vodi u sasvim drugi prostor. Predstava polazi od istoimenog filma Andreja Tarkovskog, ali nije njegova ilustracija, već samostalno pozorišno istraživanje. Varsimašvili svet Tarkovskog koristi kao polazište za promišljanje vere, sumnje i granica ljudskog saznanja, u vremenu u kojem su se granice između istine i laži toliko zamutile da ih je sve teže razaznati.
Crno zlato Dejana Dukovskog, u režiji Olivera Frljića i izvođenju ansambla Beogradskog dramskog pozorišta (Srbija), otvara prostor porodice. Frljić primenjeni mehanizam naziva „tragičkim neznanjem“. Političko se ovde ne dešava samo na ulici i u parlamentu, već i za kuhinjskim stolom, u rečima koje su izgovorene i onima koje su prećutane. Identitet nije nešto čvrsto i jednom zauvek određeno.
Sofoklova Antigona, u produkciji pozorišta Karma Sahne iz Samsuna (Turska) i režiji Hakana Alkana, vraća nas jednom od najstarijih sukoba evropskog pozorišta: pojedincu protiv zakona, savesti protiv naredbe, porodici protiv države. Alkan ovu staru tragediju postavlja u prostor u kojem se pitanje zakona neposredno sudara sa pitanjem odgovornosti pojedinca.
.jpg)
Odbegle Vafe Tabubi, u produkciji Nacionalnog teatra Tunisa (Tunis), predstava je o ljudima koji čekaju - čekaju da pobegnu, da se nešto promeni, da život krene dalje. Ali čekanje ovde nije praznina između dva događaja. Ono postaje sam događaj. Čekanje na taj način izrasta u novu vrstu zatvora.
U Pratećem programu, Rašen bluz Sofije Gorlove i Antona Šmakova otvara pitanje susreta različitih individualnosti i mogućnosti da se u zajedničkom prostoru pronađu bliskost, sloboda i pripadanje. Polazeći iz iskustva Rusije i Urala, predstava ta pitanja prevodi u univerzalnu priču o odnosu prema drugom i potrazi za mestom koje možemo nazvati domom.
Nakon predstava biće organizovani Susreti sa stvaraocima koje će moderirati dramaturški tim: Jelena Kajgo i Bojan Munjin.
Festivalski centar i blagajna festivala biće smešteni u prostoru Bitef teatra na Skveru Mire Trailović 1 u Beogradu.
Radno vreme Festivalskog centra:
7-13. septembar: 11-15 časova (radnim danima)
13-20. septembar: 11-17 časova
PRODAJA ULAZNICA ZA PREDSTAVE 59. BITEFA
Onlajn prodaja ulaznica počinje 2. septembra putem https://bilet.bitef.rs.
Ukoliko niste u mogućnosti da obavite onlajn kupovinu, ulaznice možete kupiti na blagajni Bitef teatra, Skver Mire Trailović 1, od 7. septembra. Radno vreme blagajne je od 12 do 17 časova.
Kontakt: [email protected], +381 69 899 2400
