Овогодишње 59. издање Битефа одржаће се у Београду од 13. до 20. септембра 2026. године.
Селекцију селектора Спасоја Ж. Миловановића, под слоганом „Усуди се да сазнаш“, чине представе из седам земаља - Бугарске, Молдавије, Грузије, Турске, Туниса и Србије и представа из Русије која припада Пратећем програму Фестивала.
Представе ће се одиграти на престоничким театарским сценама - Атељеа 212, Народног позоришта, Битеф театра, Београдског драмског позоришта, Позоришта на Теразијама и Југословенског драмског позоришта.
Селектор Фестивала Спасоје Ж. Миловановић образложио је да је селекцију обликовао у околностима у којима је и само одржавање фестивала постало предмет јавног и политичког преиспитивања - не полазећи од унапред задате теме, поетике или става. Различите представе повезује пре свега спремност да сложеност света не замене једноставним одговором и припремљеним објашњењем.
Шекспиров Млетачки трговац, у продукцији КПГТ-а (Србија) и режији Страхиње Падежанина, радњу смешта у Венецију 1938. године, у тренутак када фашистички режим у Италији расним законима Јеврејима одузима држављанство, право на јавну службу и мешовите бракове - све у име хомогености коју је режим представљао као одбрану нације. Али представа не говори само о историји. Говори о томе како настаје непријатељ.
Албион Мајка Бартлета, у режији Зафира Раџаба и продукцији Позоришта младих „Николај Бинев“ из Софије (Бугарска), отвара другачије питање. Шта значи покушати вратити оно што је прошло и шта се догађа када жеља за повратком из приватног сећања прерасте у ширу друштвену потребу?
.jpg)
Кишињев ноћу Михаја Фусуа, у продукцији кишинјевског „Театрул Фара Нуме“ - Театра без имена (Молдавија), документарна је представа настала из стварних прича становника града - таксиста, рецепционера, лекара, радника ноћних клубова, плесачица, бивших зависника… Фусу од тих прича прави представу у којој се граница између документа и позоришта стално помера. Град овде није кулиса него драмски лик - једна судбина прелази у другу, једно искуство отвара следеће, и Кишињев се пред нама појављује као мноштво различитих градова, као друштво које нема само једну верзију себе.
У Сталкеру Автандила Варсимашвилија, у продукцији Тбилисијског театарског центра „Либерти театар“ (Грузија), путовање води у сасвим други простор. Представа полази од истоименог филма Андреја Тарковског, али није његова илустрација, већ самостално позоришно истраживање. Варсимашвили свет Тарковског користи као полазиште за промишљање вере, сумње и граница људског сазнања, у времену у којем су се границе између истине и лажи толико замутиле да их је све теже разазнати.
Црно злато Дејана Дуковског, у режији Оливера Фрљића и извођењу ансамбла Београдског драмског позоришта (Србија), отвара простор породице. Фрљић примењени механизам назива „трагичким незнањем“. Политичко се овде не дешава само на улици и у парламенту, већ и за кухињским столом, у речима које су изговорене и онима које су прећутане. Идентитет није нешто чврсто и једном заувек одређено.
Софоклова Антигона, у продукцији позоришта Карма Сахне из Самсуна (Турска) и режији Хакана Алкана, враћа нас једном од најстаријих сукоба европског позоришта: појединцу против закона, савести против наредбе, породици против државе. Алкан ову стару трагедију поставља у простор у којем се питање закона непосредно судара са питањем одговорности појединца.
.jpg)
Одбегле Вафе Табуби, у продукцији Националног театра Туниса (Тунис), представа је о људима који чекају - чекају да побегну, да се нешто промени, да живот крене даље. Али чекање овде није празнина између два догађаја. Оно постаје сам догађај. Чекање на тај начин израста у нову врсту затвора.
У Пратећем програму, Рашен блуз Софије Горлове и Антона Шмакова отвара питање сусрета различитих индивидуалности и могућности да се у заједничком простору пронађу блискост, слобода и припадање. Полазећи из искуства Русије и Урала, представа та питања преводи у универзалну причу о односу према другом и потрази за местом које можемо назвати домом.
Након представа биће организовани Сусрети са ствараоцима које ће модерирати драматуршки тим: Јелена Кајго и Бојан Муњин.
Фестивалски центар и благајна фестивала биће смештени у простору Битеф театра на Скверу Мире Траиловић 1 у Београду.
Радно време Фестивалског центра:
7-13. септембар: 11-15 часова (радним данима)
13-20. септембар: 11-17 часова
ПРОДАЈА УЛАЗНИЦА ЗА ПРЕДСТАВЕ 59. БИТЕФА
Онлајн продаја улазница почиње 2. септембра путем https://bilet.bitef.rs.
Уколико нисте у могућности да обавите онлајн куповину, улазнице можете купити на благајни Битеф театра, Сквер Мире Траиловић 1, од 7. септембра. Радно време благајне је од 12 до 17 часова.
Контакт: [email protected], +381 69 899 2400
