Foto: Nata Korenovskaia
Foto: Nata Korenovskaia

Десет представа у главном програму!

На данас одржаној конференцији за медије у Народном позоришту у Београду говорили су Милош Латиновић - директор Битефа, Никита Миливојевић - уметнички директор и селектор Битефа, Ксенија Ђуровић - извршна директорка и коселекторка Битефа, Тијана Грумић - драматуршкиња и коселекторка Битефа, Вељко Голубовић - извршни уметнички директор агенције New Moment New Ideas, Београд и Јована Вјештица - менаџерка корпоративних послова компаније Carlsberg Србија у име генералног спонзора фестивала, 1664 Blanc.

58. Битеф: Лепота (не)ће спасити свет

Директор Битеф театра Милош Латиновић поздравио је присутне и посебно се захвалио оснивачу фестивала Граду Београду и градској секретарки за културу Наташи Михаиловић Вацић. Истакао је и да је за Битеф значајно да гради односе са својим партнерима, те да му је посебно задовољство што је ове године 1664 Blanc генерални спонзор фестивала након успешне иницијалне сарадње у претходној години. Након тога најавио је селекторски тим фестивала који и ове године чине уметнички директор Никита Миливојевић, драматуршкиња и коселекторка Тијана Грумић и извршна директорка и коселекторка Ксенија Ђуровић.

Откривајући прве детаље главног програма, уметнички директор Никита Миливојевић је најавио да ће 58. Битеф свечано бити отворен уз плесну представу „Мекшање” Денс он ансамбла из Берлина у копродукцији са Онасис Стеги из Грчке и Националним кореографским центром Рилије-ла-Пап из Француске, а у кореографији грчког уметника Христоса Пападопулоса. Чланови и чланице Денс он ансамбла добро су познати Битефовој публици, а кроз прву сарадњу са Пападопулосом баве се питањем сазревања. Како тело мекша и како се мења када сазри, питају се плесачи овог ансамбла који је специфичан по томе што су његове чланице и чланови старији од четрдесет година.

Foto: Jubal Batisti
Foto: Jubal Batisti

Након светске премијере почетком јула на престижном позоришном фестивалу у Авињону, на Битеф стиже и представа „Хекуба, не Хекуба” чувеног француског позоришта Комеди франсез из Париза. Миливојевић је открио да ће ово бити први пут да се поменуто позориште за својих неколико векова постојања представља регионалној публици, те да је тиму фестивала посебно драго да се ова сарадња дешава баш у години када обележавамо 100 година од рођења Мире Траиловић. Осим тога, додао је он, ово ће бити и прво учешће на Битефу португалског уметника Тијага Родригеша, који је однедавно уметнички вођа фестивала у Авињону. Родригеш је мит о Хекуби и њеној деци на оригиналан начин актуелизовао и повезао са савременом истинитом причом о специјализованој установи за децу са аутизмом у Женеви и мајци која, у жељи да заштити своје дете, тужи ту институцију након што је у јавност изашла прича о злостављању штићеника.

Драматуршкиња и коселекторка фестивала Тијана Грумић открила је да ће фестивал бити затворен уз вишеструко награђивани рад „Трилогија Снага кучке - И поглавље: Невеста и Лаку ноћ, Пепељуго” бразилско-холандске уметнице Каролине Бјанки и њене плесне трупе Кара де Кавало из Бразила. Овај интригантан рад се од тада нашао на свим водећим европским и светским фестивалима, а ни публика ни критика нису остале равнодушне на ауторкин радикалан приступ теми сексуалног насиља. Бјанки полази од приче о силовању кроз призму историје уметности, проширује тај контекст сопственим искуством сексуалног насиља, али иде и корак даље узимањем ГХБ-а (популарна супстанца која се користи за физичко онеспособљавање жртве пре напада) насцени како би реконструисала ситуацију када је истом дрогом била омамљена у једном изласку.

Бразил ће бити заступљен и кроз представу „Антигона у Амазону” градског позоришта НТГент из Белгије, изјавила је Грумић. У питању је представа у којој се још једна митска и античка женска фигура ишчитава и интерпретира на нов и актуелан начин кроз преплитање са савременим контекстом. Чувени швајцарски редитељ Мило Рау, добро познат Битефовој публици, овим радом завршава своју трилогију која реинтерпретира античке митове. За потребе рада на овој представи Рау са својим тимом одлази у Бразил, где шуме и природу прождиру капитализам и ватра и где 1% становништва поседује 45% земље, и реализује представу са МСТ(Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), највећим (земљо)радничким покретом без власништва над земљом.

Грумић је представила још један јужноамерички пројекат у главном програму. У питању је „Палмасола - затворско село”, пројекат Кристофера Фрика у продукцији КЛАРА Театерпродукционен из Базела (Швајцарска) заснован на вишегодишњем истраживању једног од најозлоглашенијих затвора на свету, такозваног затворског села Палмасола у граду Санта Круз де ла Сијера у Боливији. Овај затвор изграђен је касних осамдесетих година прошлог века и у њему тренутно живи више од 6000 мушкараца и жена, од којих је само 25% званично осуђено. Сви остали налазе се у својеврсном превентивном притвору, а Фрик и његов тим једина су уметничка трупа која је до сада добила дозволу да проведе неко време у Палмасоли, што је била основна грађа представе.

Извршна директорка и коселекторка фестивала Ксенија Ђуровић осврнула се на три изванредне регионалне продукције које ће ове године бити део главног програма Битефа. Предавање-перформанс „Сексуално образовање II: Борба” младе словеначке редитељке Тјаше Чрнигој у копродукцији Словенског младинског гледалишча, Маске Љубљана и Места Женск бави се темом борбе за репродуктивна права у послератној Југославији, подсећа на улогу чувене Виде Томшић у тој борби, али и истовремено информише о данашњем контексту који дефинише ову тему.

Foto: Nata Korenovskaia
Foto: Nata Korenovskaia

„this is my truth, tell me yours” још једно је од предавања-перформанса у програму овогодишњег фестивала ауторке Јасне Жмак у продукцији Центра за драмску умјетност Загреб (Хрватска) и организација Виа негатива и Место женск из Љубљане (Словенија). Ова анксиозна драматуршкиња, сама на сцени, труди се да савлада сопствени немир приповедајући нам са сцене храбро и духовито о позоришном процесу из ког је добила тинитус, али истовремено испитујући теме мизогиније, рада у култури и хомофобије како кроз сопствено ауторско искуство, тако и у ширем контексту извођачких уметности уопште.

Једна од две домаће продукције у овогодишњем главном програму јесте представа „Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени” аутора и извођача Ирене Ристић и Ђорђа Живадиновића Гргура, настала у продукцији уметничке групе Хоп.Ла! из Београда. Овај рад иде даље од формата предавања-перформанса јер истовремено представља својеврсни позоришни претрес инспирисан америчком узбуњивачицом Челси Менинг, трансродном женом и бившом обавештајком америчке војске. Специфичност овог извођења лежи у томе што се публика опредељује између тога да буде посматрач иза сцене (понекад и дословно иза завесе) и тога да активно учествује у претресу и тиме, у некој врсти коауторства, својим увидима, деловањем и промишљањима доприноси развоју ове узбудљиве и важне приче.

Уметнички директор, Никита Миливојевић, за крај је најавио још две продукције које су нашле своје место у главном програму овогодишњег Битефа. Једна од њих је словеначка представа „Пукотина” у продукцији Местног гледалишча љубљанског у режији Јана Крмеља. Осим темом пропасти света услед пандемије и еколошке катастрофе, ова представа бави се и питањима надзора и контроле доносећи на сцену причу о двоје климатских активиста који страдају у непознатим околностима, а све време крећући се између документарног и фиктивног. Млади словеначки редитељ је недавно добио престижну Борштникову награду за режију ове представе, а овим путем ће његов рад по први бут бити представљен Битефовој, односно регионалној публици, истиче Миливојевић.

Још једна представа домаће продукције јесте „Будућност” Београдског драмског позоришта у копродукцији са Местним гледалишчем љубљанским, ауторски пројекат словеначког редитеља Жиге Дивјака, већ познатог фестивалској публици. Дивјак у овом раду наставља своје истраживање дистопијских визија света, али овог пута померањем фокуса од антропоцентричних ка нељудским искуствима у представи специфичне естетике и поетике.

Лепота (не)ће спасити свет

Селекторски тим фестивала представио је и овогодишњи слоган - Лепота (не)ће спасити свет. Надовезујући се на Достојевског који под лепотом која ће спасити свет мисли на врлину и лепоту људске душе, објашњено је да она и у овом контексту представља пре свега етичку, а не само естетску категорију. Међутим, амбивалентност овог слогана сугерише критичко промишљање тога да ли било шта, па чак и нешто узвишено и племенито попут лепоте, заиста може да спаси свет у каквом живимо.

Иза визуелног идентитета овогодишњег Битефа стоји New Moment New Ideas Company. Вељко Голубовић, извршни креативни директор ове агенције, открио је да је на интерни конкурс пристигло на десетине радова из целог региона. За најбоље решење, а тиме и визуелни идентитет 58. Битефа, одабран је рад графичке дизајнерке из агенције New Moment, Скопље, Еме Велковске.

Ауторка је успела да лептира прикаже не само као симбол лепоте већ и трансформације, али и да изрази деликатност специфичног стања у ком се налазимо, стања слутње које нам је једино у овом тренутку познато, изјавио је Голубовић.

Битеф и 1664 Blanc - ново поглавље сарадње

Foto: Nata Korenovskaia
Foto: Nata Korenovskaia

Јована Вјештица, менаџерка корпоративних послова компаније Carlsberg Србија, исказала је част и задовољство што је 1664 Blanc генерални спонзор овогодишњег 58. Битефа, једног од највећих и најзначајнијих уметничких фестивала у Србији и Београду, који игра посебну улогу у културној сцени наше престонице.

Госпођа Вјештица је изјавила да ће се публика можда питати откуд сарадња једног пивског бренда са Битефом и рекла да је 1664 Blanc премиум пшенично пиво софистициране ноте укуса са аромом карамеле и додатком цитруса и коријандера, али и јединственом амбалажом, тако да се често каже да 1664 Blanc представља својеврсну уметност у пиварству. Поред тога, бренд свој имиџ гради кроз подршку уметности на свим тржиштима на којима се продаје у оквиру компаније Carlsberg, и у том смислу је сарадња са Битефом на неки начин дошла природно, те се из компаније надају да је овогодишњи фестивал само њен
почетак.

Покровитељи фестивала су Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије. Генерални спонзор 58. Битефа је 1664 Blanc. Традиционално, подршку фестивалу пружили су и Делегација Европске уније, Француски институт и Гете Институт. Партнер и пријатељ Битефа је и New Moment New Ideas Company, креативна агенција фестивала. Партнери фестивала и ове године су Generali осигурање Србија, Erste Bank а.d. Нови Сад, као и Coca Cola Helenic Србија.