Сексуално васпитање II: Борба

О селекцији

Једно од три предавања-перформанса који представљају посебну целину у оквиру главног програма фестивала јесте Сексуално васпитање II: Борба младе словеначке редитељке Тјаше Чрнигој у копродукцији Словенског младинског гледалишча, Маске Љубљана и Места женск. Ово предавање-перформанс бави се темом борбе за репродуктивна права у послератној Југославији, истовремено нас информишући о данашњем контексту који дефинише ову тему. Овај рад последњи је од пет делова веће целине низа изведбених предавања заједничког наслова Сексуално васпитање II, а чине га радови Дијагноза, Consentire, Способност, Игре и Борба.  Свако од ових пет предавања-перформанса  бави се неким сегментом сексуалности: од болних сношаја, питања тога како изгледају сексуалне праксе уз обострани пристанак, преко прича жена са инвалидитетом, њиховог сексуалног сазревања и односа према сопственом телу и сексуалности, теме неконвенционалних сексуалних пракси, па све до Борбе која се бави репродуктивним правима у послератној Југославији, тиме имплицитно утирући пут причи о праву на сексуално задовољство. Две извођачице нас на убедљив, оснажујући и често духовит начин воде кроз узбудљиву историју ове борбе и њене предводнице у Словенији - Виде Томшич, учеснице Народноослободилачке борбе, народне хероине, председнице Народне скупштине Републике Словеније, председнице АФЖ-а, револуционарке и феминисткиње, једне од најзаслужнијих жена за то што је Југославија баштинила прогресивне праксе у погледу репродуктивних права која данас, чак и у номинално најпрогресивнијим деловима света, иако су давно изборена, нажалост нису гарантована.

О представи

Пети и последњи део циклуса предавања-перформанса реконструише борбу за репродуктивна права у Југославији која се само имплицитно дотакла сексуалних права, али је утрла пут могућности да и данас говоримо о сексуалном задовољству. Ова борба сеже у време после Другог светског рата када је такозвана епидемија (уличних) абортуса однела животе многих жена. У то време, абортус је био незаконит и затворски кажњив, а концепт брачног силовања није законски постојао. Користећи биографије Виде Томшич, партизанке и знамените југословенске политичарке, и др Франца Новака - Луке, партизана, истакнутог гинеколога и другог супруга Виде Томшич, уметници описују развој, за то време, једне прогресивне политике: развој идеје планирања породице као људског права и права на сексуално образовање које превазилази биолошку представу о сексуалности и фокусира се на такозване хумане односе међу половима. У време када се друштво поново традиционализује, а политике поново доводе у питање право на безбедан абортус и контрацепцију, идеја да женска тела припадају само њима се не може узети здраво за готово, већ поново постаје нешто за шта се и даље - и поново - мора борити.

О ауторки

Тјаша Чрнигој је позоришна редитељка (АГРФТ) и филозофкиња и књижевна компаративисткиња (Факултет уметности УЛ). Тренутно је на обуци за психодрамску психотерапеуткињу (Словенско друштво за психодраму). Као позоришна редитељка и ауторка ради на институционалној и независној сцени. Последњих година режирала је Гилгаловање (Позориште Глеј, 2018), Сатириконијаду (Момент и АГРФТ, 2018), Смрчуљчицу (СНГ Нова Горица, 2018), Плесни строј БУМ БАМ (Словенско позориште младих и Кино Шишка, 2019), Бакице (Савез удруга Молекула, Колектив Игралке, КУД Трансформатор, 2020) и ВоВ награде (Град жена, 2021). Гилгаловање је уврштено у такмичарски програм фестивала Борштниково пролеће, Бакице су изведене на Младим лавовима и позване на Theatertreffen’s Stuckemarkt фестивал у Берлину. Последњих година радила је и као драматуршкиња и као асистенткиња редитеља и драматуршкиња или ко-драматуршкиња са редитељем Томијем Јанежичем (Седам питања о срећи, ЛГЛ 2020; Beyond Human Pover, Народно позориште Осло, 2021). Била је на резиденцији на Cité Internationale des Arts у Паризу као лауреаткиња Француског института, за шта је добила и стипендију Фонда „Јернеј Шугман“, где је и завршила свој пројекат, трансдисциплинарну лабораторију „Through the Eyes of the Others“. Користи креативан приступ познат као devised theatre, а у последње време се посебно фокусира на документарни театар.

Из критика

„У складу са феминистичким принципом, позоришни наратив непрестано преплиће лично и политичко, подсећајући нас како права која су резултат дуге и упорне борбе наших сестара узимамо здраво за готово. Наше путовање кроз просторе Нове поште, кроз историјско и колективно памћење, кроз искуства претходних генерација жена и кроз нашу личну историју, говори нам о томе како не треба да станемо и будемо задовољни светом у коме тренутно живимо. Све што смо стекли можемо изгубити за трен ока. Зато је потребно присетити се тих времена, али и стећи свест о тренутној ситуацији. У Хрватској, наиме, велика већина гинеколога остварује право на приговор савести, а побачаји се често обављају уз наплату, док се у Словенији може догодити да гинекологија буде искључена из основног здравственог осигурања. Сексуално васпитање II својим форматом подсећа на активистичку улогу позоришта [...], које сматра да функционише углавном у његовој способности да мења друштво кроз естетику. Све нас који смо пратили Сексуално васпитање II до краја сигурно је ова феминистичка школа бар мало променила.“

Ана Лоргер, Sigledal