O selekciji
Jedno od tri predavanja-performansa koji predstavljaju posebnu celinu u okviru glavnog programa festivala jeste Seksualno vaspitanje II: Borba mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča, Maske Ljubljana i Mesta žensk. Ovo predavanje-performans bavi se temom borbe za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji, istovremeno nas informišući o današnjem kontekstu koji definiše ovu temu. Ovaj rad poslednji je od pet delova veće celine niza izvedbenih predavanja zajedničkog naslova Seksualno vaspitanje II, a čine ga radovi Dijagnoza, Consentire, Sposobnost, Igre i Borba. Svako od ovih pet predavanja-performansa bavi se nekim segmentom seksualnosti: od bolnih snošaja, pitanja toga kako izgledaju seksualne prakse uz obostrani pristanak, preko priča žena sa invaliditetom, njihovog seksualnog sazrevanja i odnosa prema sopstvenom telu i seksualnosti, teme nekonvencionalnih seksualnih praksi, pa sve do Borbe koja se bavi reproduktivnim pravima u posleratnoj Jugoslaviji, time implicitno utirući put priči o pravu na seksualno zadovoljstvo. Dve izvođačice nas na ubedljiv, osnažujući i često duhovit način vode kroz uzbudljivu istoriju ove borbe i njene predvodnice u Sloveniji - Vide Tomšič, učesnice Narodnooslobodilačke borbe, narodne heroine, predsednice Narodne skupštine Republike Slovenije, predsednice AFŽ-a, revolucionarke i feministkinje, jedne od najzaslužnijih žena za to što je Jugoslavija baštinila progresivne prakse u pogledu reproduktivnih prava koja danas, čak i u nominalno najprogresivnijim delovima sveta, iako su davno izborena, nažalost nisu garantovana.
O predstavi
Peti i poslednji deo ciklusa predavanja-performansa rekonstruiše borbu za reproduktivna prava u Jugoslaviji koja se samo implicitno dotakla seksualnih prava, ali je utrla put mogućnosti da i danas govorimo o seksualnom zadovoljstvu. Ova borba seže u vreme posle Drugog svetskog rata kada je takozvana epidemija (uličnih) abortusa odnela živote mnogih žena. U to vreme, abortus je bio nezakonit i zatvorski kažnjiv, a koncept bračnog silovanja nije zakonski postojao. Koristeći biografije Vide Tomšič, partizanke i znamenite jugoslovenske političarke, i dr Franca Novaka - Luke, partizana, istaknutog ginekologa i drugog supruga Vide Tomšič, umetnici opisuju razvoj, za to vreme, jedne progresivne politike: razvoj ideje planiranja porodice kao ljudskog prava i prava na seksualno obrazovanje koje prevazilazi biološku predstavu o seksualnosti i fokusira se na takozvane humane odnose među polovima. U vreme kada se društvo ponovo tradicionalizuje, a politike ponovo dovode u pitanje pravo na bezbedan abortus i kontracepciju, ideja da ženska tela pripadaju samo njima se ne može uzeti zdravo za gotovo, već ponovo postaje nešto za šta se i dalje - i ponovo - mora boriti.
O autorki
Tjaša Črnigoj je pozorišna rediteljka (AGRFT) i filozofkinja i književna komparativistkinja (Fakultet umetnosti UL). Trenutno je na obuci za psihodramsku psihoterapeutkinju (Slovensko društvo za psihodramu). Kao pozorišna rediteljka i autorka radi na institucionalnoj i nezavisnoj sceni. Poslednjih godina režirala je Gilgalovanje (Pozorište Glej, 2018), Satirikonijadu (Moment i AGRFT, 2018), Smrčuljčicu (SNG Nova Gorica, 2018), Plesni stroj BUM BAM (Slovensko pozorište mladih i Kino Šiška, 2019), Bakice (Savez udruga Molekula, Kolektiv Igralke, KUD Transformator, 2020) i VoV nagrade (Grad žena, 2021). Gilgalovanje je uvršteno u takmičarski program festivala Borštnikovo proleće, Bakice su izvedene na Mladim lavovima i pozvane na Theatertreffen’s Stuckemarkt festival u Berlinu. Poslednjih godina radila je i kao dramaturškinja i kao asistentkinja reditelja i dramaturškinja ili ko-dramaturškinja sa rediteljem Tomijem Janežičem (Sedam pitanja o sreći, LGL 2020; Beyond Human Pover, Narodno pozorište Oslo, 2021). Bila je na rezidenciji na Cité Internationale des Arts u Parizu kao laureatkinja Francuskog instituta, za šta je dobila i stipendiju Fonda „Jernej Šugman“, gde je i završila svoj projekat, transdisciplinarnu laboratoriju „Through the Eyes of the Others“. Koristi kreativan pristup poznat kao devised theatre, a u poslednje vreme se posebno fokusira na dokumentarni teatar.
Iz kritika
„U skladu sa feminističkim principom, pozorišni narativ neprestano prepliće lično i političko, podsećajući nas kako prava koja su rezultat duge i uporne borbe naših sestara uzimamo zdravo za gotovo. Naše putovanje kroz prostore Nove pošte, kroz istorijsko i kolektivno pamćenje, kroz iskustva prethodnih generacija žena i kroz našu ličnu istoriju, govori nam o tome kako ne treba da stanemo i budemo zadovoljni svetom u kome trenutno živimo. Sve što smo stekli možemo izgubiti za tren oka. Zato je potrebno prisetiti se tih vremena, ali i steći svest o trenutnoj situaciji. U Hrvatskoj, naime, velika većina ginekologa ostvaruje pravo na prigovor savesti, a pobačaji se često obavljaju uz naplatu, dok se u Sloveniji može dogoditi da ginekologija bude isključena iz osnovnog zdravstvenog osiguranja. Seksualno vaspitanje II svojim formatom podseća na aktivističku ulogu pozorišta [...], koje smatra da funkcioniše uglavnom u njegovoj sposobnosti da menja društvo kroz estetiku. Sve nas koji smo pratili Seksualno vaspitanje II do kraja sigurno je ova feministička škola bar malo promenila.“
Ana Lorger, Sigledal