Пратећи искуство са студијама посвећеним улози позоришта у образовним праксама, Марина Миливојевић Мађарев модерира заједничку анализу првих полифоних процеса који су настајали као непосредан одговор на ратове деведесетих: у фокусу је начин на који су младима приступали позоришни делатници из свих крајева тадашње Југославије и региона, у кризним тренуцима распада, ратних сукоба и избеглиштва. У широком кругу покренутих пројеката 1992. године, под окриљем некадашњег Центра за културу „Стари град“ (данас „Пароброд“), оснаживала се улога уметника у раду с децом и младима у времену кризе, конфликата и ратова, уз непрекинуто и истрајно одржавање регионалне сарадње која до данас остаје витална сила полифоних акција. Kроз ауторске осврте и дијалог размотриће се како се градио концепт Битеф Полифоније после ратова, и шта данас може да понуди, из четврт века заједничког искуства.
Позоришни примери: Позориште одрастања, представа Пролегомена,1991-1999; Позоришна лабораторија са децом избеглицама из Kрајине и ратних подручја, Омен Театар, 1992-1998, Испод неба, ЕргСтатус плесни театар, 1999; Kаникула, Центар за стваралаштво младих у Београду и Новом Саду, 1999, Пројекти Живети заједно и Уметност за друштвене промене - Игром против насиља, Центар за културу „Стари град“, покренути 1992. и 1998, пројекат Трогласне инвенције Битеф Полифоније, Центар за драму у едукацији и уметности ЦЕДЕУМ, Центар за драмски одгој БиХ и ХЦДО Хрватски центар за драмски одгој, покренут 2000.