Prateći iskustvo sa studijama posvećenim ulozi pozorišta u obrazovnim praksama, Marina Milivojević Mađarev moderira zajedničku analizu prvih polifonih procesa koji su nastajali kao neposredan odgovor na ratove devedesetih: u fokusu je način na koji su mladima pristupali pozorišni delatnici iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije i regiona, u kriznim trenucima raspada, ratnih sukoba i izbeglištva. U širokom krugu pokrenutih projekata 1992. godine, pod okriljem nekadašnjeg Centra za kulturu „Stari grad“ (danas „Parobrod“), osnaživala se uloga umetnika u radu s decom i mladima u vremenu krize, konflikata i ratova, uz neprekinuto i istrajno održavanje regionalne saradnje koja do danas ostaje vitalna sila polifonih akcija. Kroz autorske osvrte i dijalog razmotriće se kako se gradio koncept Bitef Polifonije posle ratova, i šta danas može da ponudi, iz četvrt veka zajedničkog iskustva.
Pozorišni primeri: Pozorište odrastanja, predstava Prolegomena,1991-1999; Pozorišna laboratorija sa decom izbeglicama iz Krajine i ratnih područja, Omen Teatar, 1992-1998, Ispod neba, ErgStatus plesni teatar, 1999; Kanikula, Centar za stvaralaštvo mladih u Beogradu i Novom Sadu, 1999, Projekti Živeti zajedno i Umetnost za društvene promene - Igrom protiv nasilja, Centar za kulturu „Stari grad“, pokrenuti 1992. i 1998, projekat Troglasne invencije Bitef Polifonije, Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, Centar za dramski odgoj BiH i HCDO Hrvatski centar za dramski odgoj, pokrenut 2000.