Овогодишње издање Битефа завршено је 20. септембра свечаном церемонијом проглашења награда у Битеф театру, које је доделио међународни жири: глумац Вернер Ден (Werner Daehn) из Немачке, редитељ Васил Василев из Бугарске, глумац, редитељ и продуцент Кадри Езђан (Kadri Özcan) из Турске, драматуршкиња Молина Фотез Удовички и костимографкиња Ирена Белојица из Србије.
Они су одлучили да Гран при „Мира Траиловић“ 59. Битефа буде додељен аутору Автандилу Варсимашвилију за представу „Сталкер“ из Грузије.
Образложење:
Сама представа је вечна. Тарковски. Ради се о нашим душама, о томе како се оне боре, а представа се сусреће са Тарковским и његовим егзистенцијалним питањима на највишем нивоу.
Као што је већ поменуто, потрага је пут.
Специјалну награду „Јован Ћирилов“ добија представа „Одбегле“, аутора Вафе Табубуија, Национално позориште Туниса и Fabula Production.
Образложење:
Данашња представа из Туниса показала нам је да је позориште живо. Да у њему постоји машта.
Изузетна прецизност у костимима, музици и глумачкој изведби.
Заслужују награду за догађај БИТЕФ-а. Показује нам да је позориште живо и да стоји изнад политике.
Овогодишњи је добитник Политикине награде за најбољу режију представа „Одбегле“, Националног позоришта Туниса и Fabula Production.
Образложење:
Особена, другачија сценска поетика Вафе Табуби која је комплексним редитељским рукописом исписала представу „Одбегле“ Националног театра Туниса, овогодишњи је добитник Политикине награде за најбољу режију на Битефу. Сценска прича о чекању која и нама самима постаје симбол живота без двоумљења определила је овогодишњи Политикин жири којим је председавала Гордана Поповић, уредница Културне рубрике.
Програм 59. Битефа, који је селектовао драматург Спасоје Ж. Миловановић, под слоганом „Усуди се да сазнаш“ чинило је седам представа: из Бугарске - „Албион“ Мајка Бартлета, у режији Зафира Раджабе и продукцији Позоришта младих „Николај Бинев“ из Софије, Молдавије - „Кишињев ноћу“ Михаја Фусуа, у продукцији Teatrul Fără Nume - Театра без имена, Грузије - „Сталкер“ Автандила Варсимашвилија и Тбилисијског театарског центра Liberty Theatre, Турске - „Антигона“, у продукцији позоришта Karma Sahne из Самсуна и режији Хакана Алкана и из Србије - „Млетачки трговац“, у продукцији КПГТ-а (Србија) и режији Страхиње Падежанина.
У пратећем програму одиграна је представа „Russian Blues“ Софије Горлове и Антона Шмакова из Русије.
У завршници фестивала публика је могла да погледа представу Вафе Табуби „Одбегле“, Националног театра из Туниса и Fabula Production.
Као и претходних година, и у овом издању су се након извођења сваке представе одржавали „Сусрети са ауторима“, традиционални пратећи програм у којем публика има прилику да непосредно од уметника сазна више о наступајућим представама.
У свом обраћању поводом доделе награда 59. Битефа председник жирија Вернер Ден је рекао:
Хвала вам што сте дошли, јер уметност не познаје границе. Желимо да захвалимо сваком уметнику из сваке представе, како у конкуренцији тако и ван ње, који је на сцену унео своје умеће, срце и страст. Иза сваке представе стоје и многи људи које на сцени не видимо. Светло, костим, сценографија и још много тога. Никада не би требало да заборавимо да је позориште тимски рад. Хвала вам свима на раду и страсти.
Чланови жирија долазе из различитих средина и различитих области, али сви препознајемо значај уметности, нарочито у временима попут ових, када нам је заједнички осећај људскости потребнији него икада. Јер шта друго, ако не уметност, може да споји људе онда када се сви међусобно сукобљавају? Уметност је вечни језик који разуме свако људско биће на Земљи и никада не би требало да заборавимо колику моћ, вредност и светлост она носи.
Ми, уметници, требало би да наставимо путем разумевања, слушања и повезивања људи, култура и различитих мишљења. Свима нам је потребна међународна размена без мржње. Требало би да слушамо уместо да судимо. Позориште је савршено место да се то сачува.
Даме и господо, више се не приближавамо понору. Ми смо већ у њему. Шта онда ми, уметници, можемо да учинимо? Причамо приче. Приче утемељене у људскости. У емпатији. Приче које почињу слушањем. Не судите - покушајте да разумете. Не трпајте људе у категорије - правите разлике. Толерисати не значи подржавати. Прихватити не значи одобравати. Застаните. Слушајте. Посматрајте. То је почетак сваког истинског дијалога.
А управо је дијалог оно што чини окосницу демократије. Грчки префикс „dia-“ значи „кроз, преко, између“. Без храбрости да прођемо кроз разлике - нема демократије!
Werner Heisenberg је једном рекао: „Квалитет питања већ је више од половине одговора.“ Постављајмо боља питања. Истражујмо. Копајмо дубље. Слушајмо. Немојмо да симулирамо дијалог - водимо га. Немојмо да опонашамо емоције - осећајмо их. Немојмо украшавати приче - причајмо их истинито. Јер наш рад је важан. Јер оно што говоримо, и начин на који то говоримо, обликује оно што ће свет памтити.
„Усуди се да сазнаш“ мото је овогодишњег Битефа. Шта он значи? Управо оно о чему сам говорио. Сазнавати значи слушати, покушавати да разумемо. Допустити томе да допре до нас. Наравно да треба да разговарамо, расправљамо, полемишемо - али можда је управо онај који уме да слуша најјачи. Хајде да разбијемо представу да је најјачи онај ко је најгласнији. Закључак увек долази из разумевања. А разумевање долази из слушања, из сазнавања.
Усуди се да сазнаш. Нека нас овај мото инспирише. И колико год политика била важна, не заборавимо да ми, као уметници, имамо обавезу да људе повезујемо, а не да их међусобно раздвајамо.
Као што сам рекао - уметност је вечна, а истинској уметности није потребно никакво објашњење. Никада. Добра представа, лепа слика, добра песма не захтевају објашњење - сваки човек разумеће смисао који стоји иза њих.
Покровитељ фестивала је Секретаријат за културу Града Београда.
