О селекцији
Одбегле Вафе Табуби настају у ауторском поступку у којем она потписује текст, сценографију и режију. Представа полази од ситуације чекања: група људи налази се на истом месту и чека да се догоди оно што би требало да се догоди, али изостанак очекиваног догађаја постепено мења њихов однос према времену и простору.
Чекање овде није само пауза између два догађаја. Оно постаје основни сценски материјал. Време се продужава, односи међу људима постају све важнији, а простор који је требало само привремено да их задржи почиње да функционише као место из којег се тешко излази.
Табуби сценографијом не покушава да простор детаљно објасни. Сведени елементи омогућавају да се пажња задржи на телима извођача и њиховим односима. Сценски израз почива на променама ритма, понављању и физичком напору. Звучни слој и тишина додатно наглашавају осећај продуженог времена. Фатма Бен Сеидан, Мунира Закрауи, Лобна Номен, Мухамед Бузид, Умајма Бахри и Сабрин Омар граде групу ликова чија се искуства разликују, али који су принудно упућени једни на друге. Њихова игра не почива на једној централној причи, већ на односу између појединачних реакција и заједничког чекања.
Одбегле не дају једноставан одговор на питање шта значи побећи. Пре него што бекство уопште постане могуће, представа се задржава у простору у којем се чека одлука, промена или излаз, и у којем управо чекање почиње да одређује живот оних који чекају.
О представи
Зора… Аутобуска станица. Лица и душе присиљени да жртвују снове како би преживели кошмаре. Шест ликова се среће, повезаних са истим циклусом: понови, настави, почни од почетка. Дневна рутина чекања аутобуса постаје пулс радње.
Један веома једноставан тренутак постаје егзистенцијална прекретница:
1: Прва која ће побећи од свог бола (Вођа)
4: У бегу од светла (Плашљиви)
2: У бегу од породичног ауторитета, само да би потпала под контролу шефа (Неспокојна и Радознала)
5: У бегу од потчињености (Страствена активисткиња)
3: У бегу од прекршених обећања система (Меланхолична сањарка)
6: И на крају им се придружује, у бегу од смрти и опстанка (Пробуђена тиха)
А онда, тишина се распрсне. Где је аутобус? Зашто касни? Штрајк? Квар? Празник рада? Питања се нижу док 1. не одлучи да неће више да чека - кренуће пешке. Остале полазе за њом. У том тренутку рутина путовања на посао постаје бескрајна одисеја... Путовање које је у исти мах физичко, психолошко и дубоко поетично.
