O selekciji
Odbegle Vafe Tabubi nastaju u autorskom postupku u kojem ona potpisuje tekst, scenografiju i režiju. Predstava polazi od situacije čekanja: grupa ljudi nalazi se na istom mestu i čeka da se dogodi ono što bi trebalo da se dogodi, ali izostanak očekivanog događaja postepeno menja njihov odnos prema vremenu i prostoru.
Čekanje ovde nije samo pauza između dva događaja. Ono postaje osnovni scenski materijal. Vreme se produžava, odnosi među ljudima postaju sve važniji, a prostor koji je trebalo samo privremeno da ih zadrži počinje da funkcioniše kao mesto iz kojeg se teško izlazi.
Tabubi scenografijom ne pokušava da prostor detaljno objasni. Svedeni elementi omogućavaju da se pažnja zadrži na telima izvođača i njihovim odnosima. Scenski izraz počiva na promenama ritma, ponavljanju i fizičkom naporu. Zvučni sloj i tišina dodatno naglašavaju osećaj produženog vremena. Fatma Ben Seidan, Munira Zakraui, Lobna Nomen, Muhamed Buzid, Umajma Bahri i Sabrin Omar grade grupu likova čija se iskustva razlikuju, ali koji su prinudno upućeni jedni na druge. Njihova igra ne počiva na jednoj centralnoj priči, već na odnosu između pojedinačnih reakcija i zajedničkog čekanja.
Odbegle ne daju jednostavan odgovor na pitanje šta znači pobeći. Pre nego što bekstvo uopšte postane moguće, predstava se zadržava u prostoru u kojem se čeka odluka, promena ili izlaz, i u kojem upravo čekanje počinje da određuje život onih koji čekaju.
O predstavi
Zora… Autobuska stanica. Lica i duše prisiljeni da žrtvuju snove kako bi preživeli košmare. Šest likova se sreće, povezanih sa istim ciklusom: ponovi, nastavi, počni od početka. Dnevna rutina čekanja autobusa postaje puls radnje.
Jedan veoma jednostavan trenutak postaje egzistencijalna prekretnica:
1: Prva koja će pobeći od svog bola (Vođa)
4: U begu od svetla (Plašljivi)
2: U begu od porodičnog autoriteta, samo da bi potpala pod kontrolu šefa (Nespokojna i Radoznala)
5: U begu od potčinjenosti (Strastvena aktivistkinja)
3: U begu od prekršenih obećanja sistema (Melanholična sanjarka)
6: I na kraju im se pridružuje, u begu od smrti i opstanka (Probuđena tiha)
A onda, tišina se rasprsne. Gde je autobus? Zašto kasni? Štrajk? Kvar? Praznik rada? Pitanja se nižu dok 1. ne odluči da neće više da čeka - krenuće peške. Ostale polaze za njom. U tom trenutku rutina putovanja na posao postaje beskrajna odiseja... Putovanje koje je u isti mah fizičko, psihološko i duboko poetično.
