„Ми - јунаци рада свог“
После две мукотрпне године, преплављене смрћу, здравственим проблемима, депресијом, изолованошћу, новим и често потпуно неадекватним облицима рада и друштвеног живота, човечанство је овог пролећа почело да се нада да пандемија корона вируса одлази у прошлост. Међутим, ако она и одлази, њене последице остаће још дуго. Под овим се обично мисли на последице које се односе на здравље, а занемарују се оне подједнако озбиљне: економске и социјалне. За време пандемије први пут смо правили разлику између „есенцијалних“ и „неесенцијалних“ професија, другим речима између оних без којих се не може и оних без којих се, наводно, може (да ли уопште треба да нас чуди што су, у оваквом наопаком начину размишљања, уметничке професије обично завршавале међу овим другим). За неке је онлајн рад од куће био психички изазов, или су га видели као сурогат правог рада, али то је био и јесте знатно мањи проблем од губитка посла или немања услова за рад, са чим су се суочавали и још се суочавају милиони људи широм света.
