„Mi - junaci rada svog“
Posle dve mukotrpne godine, preplavljene smrću, zdravstvenim problemima, depresijom, izolovanošću, novim i često potpuno neadekvatnim oblicima rada i društvenog života, čovečanstvo je ovog proleća počelo da se nada da pandemija korona virusa odlazi u prošlost. Međutim, ako ona i odlazi, njene posledice ostaće još dugo. Pod ovim se obično misli na posledice koje se odnose na zdravlje, a zanemaruju se one podjednako ozbiljne: ekonomske i socijalne. Za vreme pandemije prvi put smo pravili razliku između „esencijalnih“ i „neesencijalnih“ profesija, drugim rečima između onih bez kojih se ne može i onih bez kojih se, navodno, može (da li uopšte treba da nas čudi što su, u ovakvom naopakom načinu razmišljanja, umetničke profesije obično završavale među ovim drugim). Za neke je onlajn rad od kuće bio psihički izazov, ili su ga videli kao surogat pravog rada, ali to je bio i jeste znatno manji problem od gubitka posla ili nemanja uslova za rad, sa čim su se suočavali i još se suočavaju milioni ljudi širom sveta.
