Predstava Pozvani, foto: Deni Vilems
Predstava Pozvani, foto: Deni Vilems

Kao ishodi poretka, na prelomu vekova, izrastaju prakse imerzivnog pozorišta u potrazi za svim prilikama „ekonomije iskustva“. Mogu se one posmatrati kao verne refleksije neoliberalnog diktata, deklarativno oslobođenog ideologije i usmerenog na narcističku gratifikaciju pojedinca - onog nezavisnog i aktivnog građanina, željnog da privilegovani svet uživanja proširi novim nadražajima, da u umetnosti učestvuje, da produkuje, da bira, da prekoračuje poznate granice građanskog pozorišnog okvira. Ujedno, najvažniji protagonisti imerzivnih praksi, zavedeni neoliberalnim etosom, spremno odgovaraju na zahteve tržišta: pokazuju zavidan stepen preduzimljivosti (artrepreneurs) i postaju tako ne samo njegovi zagovornici već i stožeri. Tekovine participacije i kontekstualnih praksi usmerenih na promenu društvenih odnosa postaju samo udaljeni eho, ili čak šum koji otežava reformulisanje pojma odgovornosti. Međutim, apoteoza individue i svih njenih nominalnih sloboda iscrpljuje se lako već u sadržajima, dok se zanemaruju fundamentalne pretpostavke samog izvođenja. Pozorište je umetnost odnosa, to je izvesno: nemoguće je ukloniti, još manje ignorisati potencijalnost relacija koje se stvaraju tokom svakog izvođačkog čina. Imerzivno iskustvo u kolektivu, koje akteri pozorišta mogu zajedno stvoriti, i pre no što ga osete ili pak osveste u svom punom vidu, istovremeno je i iskustvo samog kolektiviteta. Jednog. Novog. Mogućeg. Možda privremenog za početak, zbog toga ne manje snažnog ili važnog. Ujedno, to je iskustvo rekreiranja relacija - transindividualnih, nastalih na osnovu zajedničkog, ali bez nužnog ukidanja singulariteta. S takvim iskustvom izranja i ideološka matrica koja nam isprva nedostaje. Pojavljuju se i brojna pitanja: Gde su sve tačke ukrštanja imerzivnog pozorišta i praktikovanja zajedničkog? Kako savremene imerzivne prakse mogu delovati na opažanje, razumevanje i doživljaj zajedništva? Kakve relacije mogu nastati tokom imerzivnog pozorišnog iskustva? Na koji način se može tumačiti propustljivost granica između svih učesnica/ka u kreativnom procesu, u odnosu na prostor konstruisanja alternativnih društvenih modela? Koje su funkcije kolektivnog stvaranja? Koji su dometi, koja ograničenja? Kako akteri imerzivnog pozorišta vide svoje socijalne uloge unutar zajednica u kojima rade? Kako bi mogli da ih vide?

U dijalogu o mogućem uticaju savremenih izvođačkih praksi učestvuju teoretičarke/i i autorke/i koji u svojim radovima prepoznaju različite vidove i ishode imerzivnih procesa, kao i njihove političke implikacije. Biće reči o participaciji, smeru pokrenutih delovanja, izvesnim obrtima i skrivenim moćima pozorišnih savremenika.

Za sve posetioce programa ulaz je slobodan.

Povezane aktuelnosti

Vesti
Dobrodošli u Bitef grad
13. septembar 2019.

Dobrodošli u Bitef grad