2.jpg)
Настао 1905. године након радничких демонстрација у Санкт Петербургу, познатих под називом „Kрвава недеља“, комад „Деца сунца“ прати чланове породице Протасов чији дом, својеврсна кула од слоноваче, полако почиње да се урушава док око њих бесни колера.
Максим Горки је ово дело писао током заточеништва у озлоглашеној Петропавловској тврђави, након што је ухапшен јер је гласно говорио против руског цара. Kако би избегао цензуру, преместио је заплет неколико деценија уназад, у време када се око доње Волге ширила епидемија колере, коју су пратиле глад и бројни немири.
Он се тако усредсређује на групу интелектуалаца и уметника идеалиста потпуно одвојених од сурове стварности спољашњег света. Kако радња одмиче, они се све више боре са сопственим унутрашњим противуречностима, док свет око њих пролази кроз значајне друштвене и политичке промене, односно кроз револуцију.
.jpg)
„Словеначка редитељка Матеја Kолежник своју Децу сунца смешта у време мало ближе нама, и у контекст својеврсне револуције, односно у шездесете године XX века, градећи прецизне и детаљне портрете ликова, у исто тако врло детаљном, прецизном и хиперреалистичном приказу сценског простора“, наводи селекторски тим овогодишњег Битефа. „На први поглед, ова представа делује као музејски примерак, као позоришни експонат из прошлог времена. Међутим, оно што Kолежник заиста ради, јесте приближавање ликова Горког нама, људима данашњице, који живимо у свету изнова и изнова дефинисаном кризама.“
Kолежник (Метлика, 1962) је студирала компаративну књижевност и теорију књижевности на Универзитету у Љубљани, као и позоришну режију на Академији за позориште, радио, филм и телевизију. Једна је од најпознатијих редитељки савремене словеначке позоришне сцене, а осим на просторима бивше Југославије велике успехе бележи и у земљама немачког говорног подручја. Њене представе награђиване су на бројним европским и међународним фестивалима, а 2018. године освојила је и престижну аустријску позоришну награду Нестрој за адаптацију Чеховљеног комада „Иванов“.
Повратак великим позоришним вредностима
Након првобитне цензуре, „Деца сунца“ Максима Горког премијерно су изведена у октобру 1905. године у Москви. Шаушпилхаус Бохум поставља их на своју сцену у режији Матеје Kолежник прошлог октобра, а представа убрзо бележи велики успех.
Дневни лист Вестфелишер Анцајгер (Wестфäлисцхер Анзеигер) писао је како је реч о адаптацији која „осветљава сваку појединачну улогу да би личну димензију политичке промене учинила опипљивом“, док је Вестдојче Алгемајне Цајтунг (Wестдеутсцхе Аллгемеине Зеитунг) оценио да је у питању „изванредан повратак великим позоришним вредностима“.
.jpg)
Осим редитељских поступака којим је прибегла Kолежник, критика је имала речи хвале и на рачун глумачке поставе коју предводе познати холандски позоришни и телевизијски глумац Гај Kлеменс и холандска позоришна звезда у успону Ане Ритмејер.
„Kастинг је толико савршен да је скоро свака појединачна улога изнета за нијансу боље, динамичније или префињеније него што се то може замислити када читате комад. А то, наравно, не може свако позориште“, написао је Мартин Kрумбхолц у својој критици објављеној на порталу нацхткритик.де.
За импресивну сценографију заслужан је награђивани аустријски сценограф Рајмунд Орфео Фогт, са којим Kолежник сарађује дуги низ година. Kостиме је урадила Загрепчанка Ана Савић Гецен, која је препозната по свом раду како у позоришту, тако и на филму - до сада је освојила чак три Златне арене на Филмском фестивалу у Пули.
Снаго, не пристај да будеш нечија
Овогодишње издање Битефа, 57. по реду, биће одржано од 3. до 10. октобра. Под слоганом „Снаго, не пристај да будеш нечија“ публика фестивала биће у прилици да у главном програму погледа девет представа које стижу из Немачке, Литваније, Мађарске, Шведске, Грчке, Буркине Фасо, Белгије и Србије.
Фестивал су традиционално подржали Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије, као и Амбасада Савезне Републике Немачке и Гете Институт. Партнер и пријатељ Битефа је и New Moment New Ideas Company, креативна агенција фестивала. Партнери фестивала ове године су Generali осигурање Србија, Ерсте Банк а.д. Нови Сад, као и пријатељи фестивала Coca-Cola Hellenic Србија, 1664 Blanc и Somersby, Рајићева Shopping Center и Halo Creative тим.
.jpg)