Позоришни примери: Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији, Сеоски културни центар Марковац и Народно позориште Суботица; Голицање, АССИТЕЈ Србија; Црвена мрежа арТопије, АрТопија фемина, Београд; Деца, Народно позориште у Београду и Kако је Црвенкапа (односно Бјанка) по други пут преживела вука, Хајде да..., Београд, Србија.
У свом другом издању, угледни дијалози су посвећени односу према осетљивости и осећајности, плесним и позоришним радовима који тематизују проблеме насиља над женама као и односа према деци, и теже демилитаризацији друштва, као и уметничких форми. Kо и како пресуђује о нашим телима, осећањима и мислима? Зашто то чини? Kако живимо под диктатом патријархата? Пет ауторки и аутора размениће своја искуства из сасвим различитих уметничких процеса повезаних заједничким бригама. Ауторке и аутори су угледни, дабоме, како већ приличи атрибуту дијалога, мада су дела та у која се вреди загледати и на која се може угледати.