Autori: Slobodan Mašić i Saveta Mašić

Autori: Slobodan Mašić i Saveta Mašić

Osnivači, umetnički direktori i selektori BITEFA su bili Mira Trailović (22.01.1924, Kraljevo - 07.08.1989, Beograd) i Jovan Ćirilov (30.08.1931, Kikinda - 16.11.2014, Beograd). Od 2006. do 2016. godine selektorka BITEFA je i Anja Suša, pozorišna rediteljka, a od 2015. godine umetnički direktor festivala je Ivan Medenica, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i pozorišni kritičar.

Vođen izuzetnim kulturnim radnicima, BITEF od osnivanja podržava i značajno učestvuje u promociji novih/aktuelno proizvedenih svetskih umetničkih, kulturoloških tendencija i ultimativnih teatarskih vrednosti. Gledaocu, indirektnom analitičaru i uživaocu otkriva najsavremenije domete scenskih umetnosti u svetu, kako kroz eksperimentalne tako i tradicionalne forme. Skoro pola veka gradi naše intelektualne veze sa svetom i obratno. Zalažući se uvek za nove i otvorene kulturološke prostore, ostvaruje izvanredne kontakte, ruši fiksirane umetničke hijerarhije, podstiče razvoj srpske scene izvođačkih umetnosti i doprinosi njenoj potpunijoj afirmaciji u širem kontekstu. Angažovan je u polju formiranja domaće pozorišne kritike i u borbi sa provincijalnim duhom i duhovnom prazninom. BITEF predstavlja epohalnu antitradicionalnu pojavu nulte kategorije u manifestacijama jugoslovenske i svetske kulture.

Festival, čiji je dugogodišnji podnaslov Nove pozorišne tendencije, jeste skup vrednosti, odnosno umetnički projekat koji ne saopštava konačne istine o teatru i ne prikazuje, već otvara i problematizuje neka od najosetljivijih pitanja savremene javne sfere koja se proizvode, pojavljuju ili prikrivaju u posebnim svetovima razlika i raskola u umetnosti.

Prevazilazeći modernističke dogme, medijske granice i discipline, teži ka proučavanju, analizi, novim čitanjima i pomacima u umetničkim izvođenjima, najrazličitijim oblicima predstavljačkih struktura i mehanizmima pripovedanja - od proznog narativa, odnosno dramskog teksta u doslovnom smislu gde književni tekst prethodi teatarskom događaju, do dekonstrukcije njegove autonomije i interdisciplinarne primene u ostalim sistemima komunikacije (plesno, muzičko, pikturalno, video, poetsko, filmsko, tehno, telesno, sajber itd. ,,pripovedanje’’). Baveći se ne samo proizvodnjom, proizvedenim delom ili interpretacijom čina izvođenja, već i njihovim društvenim, političkim i kulturnim kontekstima i konsekvencama, dinamično, produktivno i eksplicitno neguje moć upitanosti, kritike, negacije i raskida. Uprkos političkim i kulturnim barijerama, BITEF mapira, kritički reaguje na nove društvene izazove i probleme, otvara socijalno-politička pitanja, aktivno preispituje sopstvene i umetničke i teatarske strategije uopšte, kao i načine njihovih i proizvođenja novih pozorišnih realnosti.

Njegove su granice, istovremeno propustljive i meke i veoma konfrontirane i napete. To je festival dinamičnog, oštrog, prodornog, veoma obuhvatnog tematskog fokusa čiji su izazovi i čvorišta: savremena poimanja pozorišnih, izvođačkih i vizuelnih umetnosti, istraživanje njihovih orijentacija, afirmacija drugačijih teatarskih prostora i mizanscena, artikulacija različitih teorijskih i kritičkih poimanja, i provokacija učaurenim i šabloniziranim i često dosadnim obrascima scenskog izražavanja i prikazivanja.

Kroz decenije postojanja u isprepletenim, protivrečnim i složenim društvenim procesima, BITEF uvek ide u korak sa uzbudljivom evolucijom pozorišne umetnosti, istražujući koliko i šta filozofija i druge naučne discipline kao što su teatrologija, antropologija, sociologija, psihoanaliza, lingvistika, teorije kulture, roda, medija itd, čine teatru i, obratno - u kojim fragmentima deluju na teatar.

Svaki BITEF svojom koncepcijom i programom odražava duh vremena, određeni duhovni i umetnički presek teatarskih istraživanja i avangardnih kretanja, sa generalnom idejom promocije novih pozorišnih tendencija.

Često se čita kao beogradska septembarska pojava koja tematskim podnaslovom svake godine odašilje uređeni i izdvojeni smisaoni i značenjski sadržaj, koji pokreće i menja ponašanje generacija. Kako onih koji ,,proizvode’’ tako i onih koji ,,koriste’’ umetnost i kulturu.

PRODUKCIJA BITEFA je od nastanka festivala do 1989. godine bila poverena pozorištu Atelje 212, a nakon toga, odnosno od godine njegovog osnivanja - BITEF teatru. Oba pozorišta su ustanove od značaja za kulturu grada Beograda. BITEF teatar,  jedinstven po svom izvorištu nastao je na tekovinama BITEFA i na inicijativu Mire Trailović kao BITEFOVO POZORIŠTE i tada najmlađi, jedini projektni beogradski teatar koji nema stalno zaposlen umetnički ansambl. BITEF teatar deluje kroz široki spektar programskih delatnosti, divergentnih koncepata izvođenja (u kojima ne preovlađuje nijedna paradigma) i vertikalnih multikulturalnih sadržaja, ostajući i u trećoj deceniji postojanja privržen svojoj esteskoj vertikali oko koje je i nastao - BITEF festivalu.

Radom BITEFA upravlja ODBOR, koga sačinjavaju predsednik i četiri člana. Odbor, kao i umetničkog direktora BITEFA, imenuje Skupština grada Beograda na period od četiri godine.

PROGRAM FESTIVALA čine Glavni i Prateći program.

Glavni program čine predstave zvanične selekcije, čiji broj varira od godine do godine, ali se poslednjih godina njihov broj ustalio na desetak.

Nakon izvođenja predstava tradicionalno se organizuju Susreti sa stvaraocima.

Festival se održava na različitim gradskim lokacijama, pozorišnim kao i drugim originalnim, alternativnim prostorima.

Prateći programi su sastavni deo festivala još od njegovog osnivanja. Neki od njih su se ustalili kao stalni programi: BITEF na filmu (od 1976. godine) - najstariji prateći program BITEFA i BITEF polifonija (od 2000. godine), dok drugi čine jednogodišnje ili višegodišnje projekte.

BITEF organizuje i radionice, prezentacije, okrugle stolove, teorijske simpozijume, multimedijalne izložbe i izložbe izvođačkih umetnosti, kao i stalni kulturno - zabavni program After ten parties.

ŽIRI I NAGRADE

BITEF je manifestacija takmičarskog karaktera i njen žiri se sastoji od pet članova, koji se biraju na predlog menadžmenta festivala. Prvih dvadeset i pet godina žiri je bio sastavljen od domaćih umetnika, a kasnije - od svetski afirmisanih ličnosti iz redova kulture.

BITEF dodeljuje dve nagrade za predstave u zvaničnoj selekciji Glavnog programa:

Grand pri Mira Trailović - za najbolju predstavu.  Do 1990. godine ova nagrada se zvala Velika nagrada BITEFA.

Specijalna nagrada Jovan Ćirilov - za poseban / izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti, po žanru, stilu ili sredstvima. Do 2015. godine ova nagrada se zvala Specijalna nagrada BITEFA.

Na osnovu ankete koju BITEF sprovodi među publikom nakon završetka predstave, festival dodeljuje i Nagradu publike.

Žiri pozorišnih kritičara Politikinih izdanja (dnevne novine Politika) od 11. BITEFA 1977. godine, dodeljuje Nagradu najboljem reditelju BITEFA.

BITEF je prvi internacionalni festival koji je dobio nagradu PREMIO EUROPA PER IL TEATRO (Taormina arte, Special Prize for 1999) kao priznanje posebnom doprinosu i ključnom značaju u svetu pozorišnih umetnosti.

Beogradski internacionalni festival - BITEF je 21. novembra 2014. godine proglašen Najboljim pozorišnim festivalom u regionu bivše Jugoslavije na osnovu glasova publike portala Teatar.hr

PUBLIKACIJE

Svake godine BITEF izdaje katalog i bilten, publikacije koje daju osvrt na tekući festival. Katalog daje kritički prikaz celokupnog festivala i može se nabaviti u prodaji neposredno pred otvaranje festivala. Bilten je kraća publikacija koja prati aktuelnosti i izlazi svakog dana festivala. Od 43. BITEFA 2009. godine bilten festivala se objavljuje u formi bloga na sajtu festivala.

O BITEFU postoji veliki broj tekstova i publikacija, od kojih bismo izdvojili monografiju BITEF, 40 godina novih pozorišnih tendencija, Dokumenta Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala /1967-2006/, u izdanju Istorijskog arhiva Beograda (2007.) i knjigu Natalije Vagapove Bitef: pozorište, festival, život (Službeni glasnik, Beograd, 2010.)

PODSETIMO SE…

Šezdesete godine prošlog veka bile su izoštrenije i jasnije opredeljene da menjaju svet, a buntovničke generacije umetnika i intelektualaca da se društveno angažuju. Te godine donele su događaje koji su obeležili XX vek: Berlin je podeljen na dva dela, Nikita Hruščov je podneo ostavku, ubijeni su Kenedi i Martin Luter King, kao reakcija na intervenciju SAD-a u Vijetnamu rodila su se deca cveća, izbila je kulturna revolucija u Kini i studentski bunt u Evropi, a rokenrol i Bitlsi su krenuli u osvajanje sveta. U atmosferi procvata novih umetnosti i tehnologija, radio Luksemburga, konferencije nesvrstanih, Orijent ekspres voza i autobuskih linija koje su preko Beograda spajale Zapad sa Istokom, evropske premijere Kose…1967. godine Beograd, BITEF i fantastična generacija mladih umetnika svih medija dočekuju Grotovskog, Living teatar, Godota, Beketa, Joneska…u naš grad dolaze Krejča, Ronkoni, Bruk, Štajn, Ričard Šehner i drugi.

Tokom prvih desetak godina selektori BITEFA doveli su neke od najhrabrijih scenskih eksperimenata. U želji da se sagleda pravo rastojanje između klasičnog, modernog i postmodernog pozorišta, kao i varijacije klasičnih tema u savremenim obradama kroz kritiku pojma originalnosti, suočili su publiku sa pozorištem preobražaja, razaranjem dramskog narativa, novim scenskim govorom, dramskim pozorištem bez reči (telesnim i igračkim pozorištem), otkrivenim ljudskim telom, sasvim razbijenim scenskim prostorom i izlaskom na ulice grada, grupnim autorstvom, eksperimentalnim i političkim teatrom, teatrom gerile…

Ističući teatar kao diskurs različitih koncepata umetnosti i društva, u kome govore različiti jezici, gde ostajemo u neizvesnosti pred različitim teorijskim modelima i odnosima teorije, umetnosti i kulture, u drugu dekadu svog postojanja beogradski festival je ušao pod naslovom Teatar nacija (10. BITEF, 1976), ugostivši istoimeni festival, koji je osnovan 50-tih godina i čija je članica bila i Mira Trailović. U Beograd su došli svi ostali članovi festivala: Madeleine  Renaud, Jean-Luis Barrault, predsednik Teatra nacija, Suresh Awasthi, Eugenio Barba, Maurice Béjart, Radu Beligan, Saulo Benavente, Benno Besson, Enrique Buenaventura, Antonio Buero-Vallejo, Galal El-Čarkam, Núria Espert, Jerzy Grotowski, John Houseman, Jurij Ljubimov, Harold Prince, Jean-Louis Roux, Wole Soyinka, Peter Stein, Giorgio Strehler, Efua Sutherland, Jozef Svoboda, Jesaja Weinberg i Arnold Wesker.Značajan je broj umetnika koji su nastupali na BITEFU. Od najmarkantnijih, najkarakterističnijih, najprevratničkijih do onih koji nisu bili priznati na svetskoj pozorišnoj sceni, ili su bili tek malo poznati, a postali su deo pozorišne istorije i zahvaljujući radu selektora, koji su bez predrasuda bili vođeni intelektualnom hrabrošću, kriterijumom nezavisnosti izbora i sposobnošću da ocene njihova dostignuća i predstave ih na ovom festivalu:
Roman Weingarten, Jerzy Grotowski, Living Theatre & Judith Malina, Julian Beck, Compagnie Victor Garcia, Peter Zadek, Bela Ahmadulina, Bulat Okudzava, Brigit Cullberg, Georgij Tovstonogov, Arsa Jovanović, Otomar Krejca, David Esrig, Fernando Arrabal, Joseph Chaikin, Georgij Tovstonogov, Teatro Libero, Luca Ronconi, Théâtre du Soleil, Božidar Violić, Ariana Mnouchkina, Alwin Nikolais, Merce Cunningham, Józef Szajna, Raoul Billerey, Marcel Maréchal, Bernard Ballet, Bread and Puppet Theatre, Tadeusz Kantor, Peter Gill, Charles Ludlam, London Contemporary Dance Theatre, Pip Simmons Theatre Group, Open Theatre, Roger Planchon, Trupa Nurie Espert, Richard Schecner, Mira Trailović, Zoran Ratković, Peter Stein, Jurij Ljubimov, Jir`i Menzel, Eugène Ionesco, Nebojša Komadina, William Gaskill, Claus Peymann, Hans Lietzau, Günter Krämer, Ingmar Bergman, Squat Theater, Werkteater, Ellen Hammer, Gledalisce Pupilija Ferkeverk, The Ridiculous Theatrical Company, The Kathakali Dance Theatre, Grupa OHO, Ács János, Sankai Juku, Petar Selem, Branko Pleša, Jérôme Savary, Dino Radojević, Vladimir Gerić, Charles Ludlam, Makoto Satoh, Jean-Paul Ferbus, Frederic Flamand, Radu Penciulescu, Tomaž Kralj, Shuji Terayama, Dušan Jovanović, Peter Brook, Memé Perlini, Paolo Magelli, Robert Wilson, Anatolij Efros, István Igold, Károly Szigeti, Grupo Tse, Philip Glass, Miroslav Belović, Dejan Mijač, Georges Lavaudant, Kazimierz Dejmek, Carmello Bene, Teatar ITD, Georg Tabori, La Mamma i Andrey Serban, Slobodan Unkovski, Anne West, Boris Ščedrin, Samuel Beckett, Eugenio Barba, Patrice Chérreau, Andžej Wajda, William Gaskill, Lee Breuer, Miroslav Belović, Ljubiša Ristić, Jerzy Jarocki, Roberto Ciulli, Anton Adasinski, Aleksandar Popović, Peter Schumann, Tomislav Radić, Jiry Kylian, Robert Sturua, Benno Besson, Antoine Vitez, Alexander Lang, Janusz Wisniewski, Haris Pašović, Janez Pipan, Eimuntas Nekrosius, Jan Fabre, Hisao Kanze, Georgij Paro, Miklos Jancso, Giles Havergal, Konrad Swinarski, Charles Marowitz, George Tabori, Joan Grau, Lindsay Kemp, Pina Bausch, José van Tuijl, Johann Kresnik, Michael Nyman, Fabrizio Plessi, Meredith Monk, Teatar Derevo, Stalker Stilt teatar, Joseph Nadj, Saburo Teshigevara, Théátre de Complicité & Simon McBurney, Angelin Preljocaj, Ultima Vez, Volcano Theatre, Mad Dog, Atelje Fomenko, Comediants, Vito Taufer, Christoph Marthaler, Sonja Vukićević, Andrey Zoldak, Thomas Ostermeier, Sasha Waltz, Johan Simons, Eric Lacascade, Andrey Moguchiy, Gledališče Sester Scipiona Našice, Jorma Uotinen, Steven Berkoff, La Fura Dels Baus, Semola Teatro, De La Guarda, Titanic Co., Igor Vasiljev, Jerzy Grzegorzewski, Ivica Kunčević, Dragan Živadinov, Jürgen Flimm, Haris Pašović, Hansgünter Heyme, Karge Langhoff, Erik Appelgrin, Dimiter Gotscheff, Mira Erceg, Gregor Metzger, Martin Zimmermann, Tamás Ascher, Michael Clark, Wolfgang Engel, Anatolij Vasiljev, Erwin Piplits, Carolyn Carlson, Janos Szikora, Hinderik de Groot, Tomaž Pandur, Henrijeta Janowska, Gábór Zsámbéki, Kama Ginkas, François Michel Pesenti, Roman Viktjuk, Wim Vandekeybus, Andràs Urban, Theodoros Terzopoulos, Lev Dodin, Silviu Purcarete, Nigel Charnock, Jagoš Marković, Frank Castorf, Nikita Milivojević, Gorgio Strehler, Phil Soltanoff, Ivan Popovski, Margaret Jenkins, Valerij Fokin, Regis Obadia, Aleksandar Popovski, Arpad Sopsits, Biljana Srbljanović, Susanne Linke, Jurgen Gosch, Nicolas Stemann, Alisa Stojanović, Grzegorz Jarzyna, Michael Thalheimer, Krystian Lupa, Sidi Larbi Cherkaoui & Roel Dieltiens, Marius Kurkinski, Krysztof Warlikowski, Rezo Gabriadze, Pjotr Fomenko, Oskaras Korsunovas, Egon Savin, Tomi Janežić, Ian Grieve, Daniela Nicolo, Enriko Casagrande, Yossi Yungman, José Montavlo, Lorenzo Bazzocchi, Matjaž Farič, Robert Alföldi, Rami Be’er, Heiner Goebbels, René Pollesch, Alvis Hermanis, Anne Teresa de Keersmaeker, Bojan Đorđev, Lloyd Newson, Marie Chouinard, Constanza Macras, Dmitri Černjakov, Stefan Kaegi, Rodrigo Garcia, Kirsten Dehlholm, Lotte van den Berg, Guy Weizman, Rony Haver, Ivica Buljan, Maurice Bėjart, Ohad Naharin, Romeo Castellucci, Emma Dante, Boris Bakal, Katarina Pejović, Lenka Udovički, Meg Stuart, Philipp Gehmacher, Suzanne Osten, Bojana Cvejić, Aurelien Bory, Vida Ognjenović, Robert Lepage, Milena Marković, Ana Tomović, Lola Arias, Urlike Quade, Ivo Van Hove, Jo Strømgren, Kornél Mundruczó, Jan Lauwers, Miloš Lolić, Herman Helle, Pauline Kalker, Arleene Hoornweg, Herald Haug, Daniel WetzelI, Boris Liješević, Oliver Frljić, Borut Šeparović, Jernej Lorenci, Herbert Fritsch, Zlatko Pakovič, Yael Ronen, Dušan David Pařízek, Milo Rau, Joris Lacoste, Rabih Mroué, Tim Etchells, Ersan Mondtag, Amir Reza Kuhestani  i mnogi drugi.

Tokom osamdesetih i devedesetih, BITEF je predstavio najviše domete postmodernog teatra tematizirajući procese, smisao, značenja i vrednosti u vanteatarskim i unutarteatarskim aspektima, koji nastaju premeštanjem iz mogućeg sveta kulture u teatar, odnosno iz teatra u mogući svet kulture. U vreme političko-ekonomske krize i embarga, rata i ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, loših vođa, zlotvora i žrtvi, istorijskog slepila, uspeo je da dovede u Beograd neka od najvećih imena svetske izvođačke scene i promoviše najviše kulturne vrednosti scenskih umetnosti devedestih godina. Da, bilo je važno - za sve one generacije koje su stasavale i stvarale, praktično - u vremenu vlasti koja je bila bez ideologije. Naraštaji mladih reditelja, dramskih pisaca, scenskih dizajnera, igrača… odrastali su uz BITEF. Danas su značajno prisutni i daju dragocenu nadogradnju i ,,drugost’’ pozorišnim scenama kako Beograda, tako i u širem regionu.

Početkom HHI veka, pored toga što prikazuje aktuelna i inovativna dostignuća svetskog ,,mejnstrima’’, odjeke avangarde, teatarskih laboratorija i pokušaja preobražaja teatra u celokupno umetničko delo, predstave postdramskog i neverbalnog scenskog izraza, teatar u doba kulture, novi dramski teatar itd., BITEFOV repertoar se bavi i praksama čiji su deo umetnički procesi realizovani uz pomoć novih tehnologija, ušavši u novu avangardu metamedijskog društva. Time ukazuje na složene društvene i kulturne promene nastale pod uticajem nauke, tehnologije, novog svetskog, neo-liberalnog tržišnog poretka i globalizacije i otvara vrata virtuelnoj stvarnosti, pluralizmu ideja, stavova i perspektiva koje pruža era ,,sajber i bio-tehnološkog’’ teatra.

Svojim programima, BITEF svedoči da umetnost nastaje kontroverznim i složenim procesima, koje proizvode nejedinstveni, nehomogeni tokovi događanja i razvoja, koje možemo da posmatramo kroz različite istorije gde umetnik, istražujući i oslanjajući se na postojeće umetničke ili neumetničke tvorevine, prenos elemenata iz jednog u drugi sistem značenja ili umetnički diskurs, ,,prestaje’’ da bude ,,samo’’ stvaralac i postaje subjekt koji označava i upotrebljava. Novim umetničkim tvorevinama se ne može u ovom trenutku sagledati ni pravi početak niti kraj. BITEF koji je oduvek podsticao teme o sudbini i tragediji čoveka, koji je među prvima u svetu naglasio značaj tradicionalnih formi istočnog teatra kao što je Kathakali Dance Theatre (Prva premijera BITEF-a-1967) ili Beijing Opera, Teatar Balija itd., danas najavljuje 21. vek kao mogući prostor za razgovore na ovu temu ne zagovarajući tezu da umetnost može da preobrazi stvarnost na romantičarskoj osnovi, već da, umesto da služi, kritikuje utopije.

Festival je istovremeno i dodata vrednost našoj i svetskoj kulturi kojom se odgovorno i aktivno proizvodi, neguje i razmnožava umetnost i kultura. Jednim delom programske orijentacije festival prerasta te granice i uzima ulogu angažovanog društvenog činioca

.