Olivera Papestijević, direktorka marketinga kompanije Carnex
Olivera Papestijević, direktorka marketinga kompanije Carnex

Carnex postoji već 60 godina i jedna od glavnih karakteristika ove kompanije jeste tradicija što kod potrošača stvara osećaj sigurnosti. Da li smatrate da je moguće zadržati tradiciju, a u isto vreme pratiti nove trendove? Kako vi kao kompanija uspevate u tome?


Carnexova misija je upravo da poveže ta dva cilja - da poštuje tradiciju i bude uvek vesnik novih trendova. U tome smo dokazali da smo pravi lideri, i da su inovacija i novi načini pristupa industriji hrane upisani u našem kodu. Upravo je to i jedan od ključnih razloga zašto smo već dve godine partneri Bitefa, jer smo se našli u zajedničkom cilju, da pokažemo najbolje od ukusa u hrani i umetnosti, uz poštovanje novih trendova i novih izraza. Vreme je pokazalo da smo na najbolji način doprineli negovanju tradicionalnih vrednosti, poštujući posebnost, otvorenost za nove izazove, inspiracije i „nove začine“ .


Carnex je brend koji je uvek pokazivao svoju originalnost. Šta je ono po čemu je poseban?


Originalnost je uvek odraz jačine i snage, bez obzira na to da li je u pitanju ličnost, brend, kampanja…. Carnex je oduvek pokazivao svoj stav, svoj personality, i na veoma različit i drugačiji način, možda malo više „edgy” prenosio istu poruku potrošačima i javnosti, i to je ono što je njegova posebnost. U svakoj našoj kreativnoj kampanji pokazali smo šta je ono što nam je svima zaista važno, i što nas sve povezuje - a to je ljubav.  Iako na razne načine i vrste, ona nas povezuje sa svima - sa najbližima, sa prijateljima, sa kolegama, sa svim ljudima koje susretnemo. Ako možemo da povežemo sve te veze u samo jednu reč, onda je ta reč porodica, jer svi oni čine našu porodicu. Zato nam je u fokusu pre svega uvek bila ljubav, i sve naše kampanje su to predstavljale - od one za Selection paštetu, preko one „rođendanske“  kad smo obeležili 60 godina, gde smo u fokus stavili žene i majke kao stubove, pa do onih za Smazalice, koje se obraćaju deci i roditeljima, mladim majkama pre svega. 

Prve asocijacije na Carnex su tradicija, porodica, kvalitet. A koje su Vaše prve asocijacije na Bitef?


Festival Bitef se svojim avangardnim idejama i načinom poslovanja, od samog nastanka pozicionirao u društvu i kulturi i stekao izuzetno poverenje svojih poštovalaca. Jedan je od sinonima tradicionalnog kulturnog događaja u Srbiji, a opet nosilac novih formi i umetničkog izraza, istrajan i odlučan u nameri da zadrži taj svoj kultni status. Za nas prva asocijacija na Bitef jeste upravo ono što nas i spaja, a to su tradicija i kvalitet, identitet i karakter, kao i uzajamna podrška i poverenje zajednice. Ali i mnogo više od toga. Bitef je za mene izraz umetnosti koja briše ograničenja i otvara vidike, koja spaja nespojivo, donosi duh napretka i otvorenosti prema drugima i koja svake godine beogradskoj publici dočara evoluciju pozorišne umetnosti. 


Mnogo se fokusirate na društvenu odgovornost i u tom smislu sarađujete sa Crvenim krstom, Bankom hrane, Ekološkim pokretom Vrbasa i još organizacija. Da li je i saradnja sa Bitefom deo vašeg doprinosa zajednici?


Svest o važnosti davanja je nešto što je obeležje Carnex kompanije. Upravo kroz način davanja i deljenja pokazujemo ko smo, kakvi smo i šta su naše prave vrednosti koje poštujemo. Carnex kroz podršku lokalnoj zajednici, gde uvek pomažemo onima kojima je najpotrebnije, preko udruženja i pojedinaca pa do bolnice, neguje te važne veze sa sredinom u kojoj živi. Ali isto tako, za nas je ulaganje u kulturu i podrška kulturnim institucijama i manifestacijama, takođe još jedna važna veza sa sredinom u kojoj živimo i vid društveno odgovornog poslovanja, koji utiče na razvoj svesti i pozitivnih navika ljudi.  Posebno nam je važna podrška tradicionalnim festivalima i manifestacijama koje su deo našeg identiteta i karaktera i zato želimo da budemo deo pozitivnog uticaja na razvoj kulturne baštine. Naš stav je da je saradnja institucija kulture i poslovne zajednice od izuzetnog značaja za prosperitet i unapređenje edukacije mladih i doprinosi razvoju kreativnog duha uopšte. 

Osim saradnje sa festivalom, na donatorskoj večeri Bitefa otkupili ste pozorišni kurs/team building za vaše zaposlene i sa umetničkim timom i menadžmentom festivala posetili Viminacijum Fest i predstavu Mira. Teambuilding je usmeren na stvaranje osećaja zajedništva među poslovnim timom, da li je pozorišni kurs tome doprineo i kakvi su utisci?

Za sve nas bilo je zaista posebno uživanje da gledamo predstavu u kreativnom ambijentu, u Viminacijumu. A dodatno uživanje je sama predstava posvećena ženi koja je svojom energijom, mudrošću, entuzijazmom i kreativnošću promenila svet pozorišta na našim prostorima. To je omaž Miri Trailović, ženi koja je osnovala Bitef i do kraja života bila njegov umetnički direktor, stub stvaranja novog izraza u svim oblicima kreativnog procesa u glumi, režiji, kritičkom stavu.  Žena sa 24 osmeha, kako su je zvali - MIRA, koja je značenje svog imena protumačila   M - kao marljiva, I - kao iracionalna, R - kao radosna, A - kao ako, baš me briga. Mira. Mira Trailović koja je u Beograd dovela Semjuela Beketa, Pitera Bruka, Žan Pol Sartra, Zapadni Berlin i Ameriku. 
Simbolika njenog imena je upravo ono što je i naša predstava o tome šta je ono što nas obeležava - kao pojedinca, kao tim, kao brend. Ali i kao ženu, koja je motiv našeg - Carnexovog kreativnog izraza. 
Dodatna inspiracija bio je obilazak arheoloških iskopina uz sjajne vodiče, gde nas je najpre  dočekao profesor Korać i sproveo kroz prostorije Viminacijuma.

Koja predstava na Bitefu je na vas od kako pratite festival ostavila najsnažniji utisak?

Jedna od predstava koja je ostavila utisak na mene jeste Istrebljenje, sa 51. Bitefa, čiji su autori mladi nemački reditelji Ersan Mondtag i Olga Bah, koja je i napisala tekst.
Predstava je originalan prikaz savremnog zapadnog čoveka i društva. Junaci su troje mladih ljudi koji uživaju u svim slobodama i izazovima modernog doba, ali ih to ne ispunjava nego im dublje usađuje strah, i čini sve više nemoćnim. Simbolično je da se u predstavi kroz čitav jedan svet iluzije i halucinacija, na sceni punoj plastičnih igračaka i neobičnih kostima koji nas asociraju na priču o Adamu i Evi i stvaranje sveta, prikazuje pravi rajski vrt, kao asocijacija na vreme u kojem živimo, u ubeđenju da nam je sve dostupno i sigurno. Predstava je u u suštini kritika takve lažne slobode, jer je jasno da je naše „idilično” doba u stvari „iskočilo iz zgloba“ . Jedna prava I upečatljiva „bitefovska“ predstava sa oštrom slikom šta se dešava kad su prave vrednosti pomerene, zaboravljene, potisnite pod teretom savremenih izazova punih „treša“ .  
 
Ovogodišnji slogan je „Počnimo ljubav iz početka“, a vizualno rešenje crveni prazan tanjir na crvenom stolnjaku. Kako objašnjava autorka plakata 53. Bitefa, jedna od metafora koju on vizuelno prikazuje jeste pitanje Da li treba da pojedemo sve ono što nam se servira? Šta Vi mislite o tome? 


Svaki čovek uvek ima mogućnost izbora koji ga na kraju dovede do određenog stanja, situacije. Upravo od izbora koje pravimo u životu, zavisi da li ćemo biti srećni ili ne. Slična situacija je i kada je hrana u pitanju. Ukus i ljubav prema hrani važe za jednu od najvećih strasti, ali izbori koji donosite kada je hrana u pitanju, odraziće se na vaše zdravlje, izgled, na to kako se osećate. Na naš izbor hrane utiče nekoliko faktora, to su pre svega naša kultura, znanje, uverenje, stavovi i navike koje smo usvojili u porodici i tokom života, a neke su nam preferencije i urođene. Ali na kraju krajeva, ipak je na nama da odlučimo šta ćemo, kada i koliko konzumirati. 

Koje predstave nećete propustiti na Bitefu ove godine?

Predstave koje su ove godine deo mog obaveznog repertoara su Istorija nasilja, producenta Šaubine am Leniner Plac, Berlin, Nemačka; Retke ptice, producenta Vuk za čoveka, Lil, Francuska i Tartif domaćeg reditelja Igora Vuka Torbice koji je dobio brojne nagrade.