fotografija: Jelena Janković
fotografija: Jelena Janković

Tatjana Mandić Rigonat, pozorišna rediteljka:

Divna predstava, uživala sam i da gledam i da učestvujem. To je jedan ritual uspostavljanja bliskosti, bez konflikta. Predstava o poverenju. Oni su dobra ekipa, oni su poznati, oni su fenomenalni.

 

Tina Perić, teatrološkinja:

Sjajno, jednostavno, direktno, polje radi i to se pokazalo jer su se ljudi uključivali bez problema i vraćali se u svoju materijalnost kroz kontakt sa zemljom, kroz kretanje i kontakt očima.

 

Kristina, glumica, učesnica makedonske selekcije na Praškom kvadrijanalu:

Ovu trupu znam i znam njihove prethodne predstave koje su bile impresivne. Na primer kada su gostovali u Skoplju, izvodili su predstavu u operi koja je najopremljenija tehnički i sada odjednom vidiš da su razvijali ovakve prakse koje su toliko u zajednici, koje grade zajednice, koje podržavaju , koje onako rade na osećaju slobode. Mislim taj osećaj slobode sat vremena je bio neverovatan.

 

Nikita Milivojević, pozorišni reditelj:

Bilo mi je zabavno, vrlo su dragi i prijatna je potreba da se upoznamo. Bilo je prijatno. Dobro je što je drugačija u odnosu na druge predstave. Ponudila je nešto novo, neku vrstu kolektivnog čina, za sve nas koji smo tu bili. Dobro je imati drugačije predstave.

 

Zoja Vasić, student Fakulteta dramskih umetnosti:

Mislim da predstava, to jest performans, ispunjava pozitivnom energijom. Jednostavno a opet se kreira jako lepa energija, kontakt i publika prosto učestvuje. Muzika je fantastična. Glumci su različitih generacija i rasa. Bila sam tri puta, sva tri puta sam trčala. Bilo mi je fenomenalno.