O selekciji
Još jedna predstava domaće produkcije jeste Kao i sve slobodne djevojke Pozorišta Ateljea 212, prema tekstu Tanje Šljivar i u režiji Selme Spahić. Predstava o tinejdžerskoj seksualnosti inspirisana je istinitom pričom o sedam trinaestogodišnjih devojčica koje su ostale trudne na školskoj ekskurziji. Predstava ističe temu generacijskog jaza i posledica nemara starije generacije, postavljajući pitanje o teretu i odgovornosti koji se stavljaju na pleća mladih, istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, tj. koliko odrasli ne žele ili nisu u stanju da čuju njihov glas.
O predstavi
Kao i sve slobodne djevojke komad je koji istražuje društveni fenomen kada je sedam trinaestogodišnjih devojčica zatrudnelo na školskoj ekskurziji. Autorka Tanja Šljivar tekstom daje glas ženskim, mladim subjektima kojima je govor u javnom prostoru onemogućen, a sama iskustva ovih subjekata su neretko interpretirana i obrađena sa određenim ideološkim stanovištima i iz perspektiva sveta odraslih, koji na devojčice ne gleda kao na ravnopravne društvene subjekte. Reč je o tekstu koji razotkriva diskriminatorne odnose spram ženske, devojačke i maloletničke seksualnosti, spram doživljaja sveta mladih žena i tradicionalnih vrednosti i starih društvenih tekovina u kojima žive i odrastaju, a koje svojim delovanjem preispituju.
Ovo je treći komad Tanje Šljivar koji ima prvo domaće izvođenje u Pozorištu Ateljeu 212. Praizvođenje je imao u Dojčes teatru u Berlinu, a između ostalog je, pored Nemačke, javno čitan i izvođen u Sjedinjenim Američkim Državama, te Hrvatskoj, Austriji, Italiji... Do sada je preveden na sedam jezika.
Ovo je u Ateljeu 212 prva predstava jedne od najuspešnijih rediteljki iz regiona, Selme Spahić, i drugi put da Spahić režira tekst Tanje Šljivar.
Na Festivalu bosanskohercegovačke drame u Zenici predstava je višestruko nagrađena.
O autorkama
TANjA ŠLjIVAR je dramska spisateljica. Rođena je u Banjaluci, a studirala je dramaturgiju u Beogradu, kao i primenjene pozorišne studije u Gisenu. Drame su joj izvođene, objavljivane i scenski čitane na više od deset jezika, i to u Bosni i Hercegovini (BNP Zenica); Srbiji (Atelje 212, Narodno pozorište Beograd, Narodno pozorište Užice, Bitef teatar, Malo pozorište ,,Duško Radović’’); Nemačkoj (Dojčes teater Berlin, Šaušpil Štutgart, Šaušpil Dortmund, Teater paderborn), Poljskoj, Finskoj, Hrvatskoj, Albaniji, Španiji, Austriji i Slovačkoj. Pored drama piše i filmske scenarije, kratke priče, teorijske tekstove, libreta i tekstove za projekte iz vizuelnih umetnosti. Dobitnica je Sterijine nagrade za tekst savremene drame, kao i dve nagrade „Miodrag Žalica“, te nagrada „Borislav Mihajlović Mihiz“ i „Slobodan Selenić“, a bila je nominovana i za Retzhofer Dramapreis i nagradu sekcije Stückemarkt na festivalu Theatertreffen u Berlinu. Tokom 2019. godine radila je kao direktorka drame u Narodnom pozorištu u Beogradu. Bila je gošća književnih rezidencija u Splitu, Prištini, Beču, Gracu, Pragu, Budimpešti, St. Ermu i Majorci. Trenutno piše svoj prvi roman i predaje scensko pisanje u Beogradu.
SELMA SPAHIĆ rođena je 1986. godine. Završila je Akademiju scenskih umjetnosti u Sarajevu. Potpisuje preko 30 pozorišnih režija i performansa, za koje je često i koautorka teksta, a među kojima su: Buđenje proljeća (ASU / MESS, BiH), Hipermnezija (Hartefakt / Bitef, Srbija), GREBANjE ili kako se ubila moja baka (BNP Zenica / Hartefakt, BiH/Srbija), Žene koje čiste (CNP Podgorica, Crna Gora), Tajna džema od malina (SARTR / MESS, BiH), Liliom (SNG Drama Ljubljana, Slovenija), Majstor i Margarita (HNK Ivana pl. Zajca, Rijeka, Hrvatska), Ono što nedostaje (ZeKaem, Hrvatska), 4 ujutro (Pozorište Kostolányi Dezső, Srbija), The Clickworkers (Šaušpil Štutgart, Nemačka), Sedam strahova (BNP Zenica, BiH), Ljubičasto (Kamerni teatar 55, BiH). U predstavama se fokusira na intimnu istoriju i političnost intime, istraživanje fizikalnosti i feminističku dekonstrukciju patrijarhalnih narativa.
Predstave su joj višestruko nagrađivane i učestvovale su na renomiranim internacionalnim festivalima poput Bitefa, Neue Theater Stücke aus Europa u Nemačkoj, Kontakta u Poljskoj ili Culturescapes u Švajcarskoj.
Od 2012-2017. bila je umetnička direktorka Internacionalnog teatarskog festivala MESS, za koji je bila selektor od 2009. do 2018. godine. Trenutno je zaposlena na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu.
Izvodi iz kritika
„Šljivar se kroz celu predstavu suprotstavlja konzervativnoj ideji da su deca aseksualna, dokazujući suprotno, ali i implicirajući da deca zaslužuju osnovno pravo na obrazovanje o seksu i svom telu.
Rediteljka Selma Spahić najviše energije ulaže u rad sa glumcima. U svakom od njih uspeva da pronađe onu iskru koja njihovim karakterima daje živost, spoj tinejdžerskog besa, bespomoćnosti, naivnih želja i zbunjenosti.
…
Ali za razliku od uobičajenih tinejdžerskih priča, Kao i sve slobodne djevojke duboko je mračna, pa čak i morbidna. To je priča o sedam devojčica koje su potpuno napuštene, ne samo od strane roditelja ili obrazovnog sistema, već od društva odraslih u celini.
…
Zaista je teško kvalitativno ispitati ovu vrstu pesimizma, pogotovo zato što je zasnovan na događajima iz stvarnog života. S jedne strane, to pokazuje opasnosti društva u kojem je seksualno zdravlje tabu. S druge strane, postoji osećaj da ova uznemirujuća priča stigmatizuje mlade žene i može im dati ideju da, ako žele da budu seksualno oslobođene, zaista mogu biti kažnjene.“
Borisav Matić, seestage.org
