Prateći programi 48. BITEFa su kao i prethodih godina Bitef polifonija, Bitef na filmu, diskusije koje tematizuju fenomene selekcije glavnog programa, B_Tour festival i After Ten programi.

BITEF POLIFONIJA koja podstaknuta temama glavnog programa, tematizuje uspostavljanje sopstvenog kontinuiteta i postojanja sada i ovde, nastavlja traganje za ,,polifonom dramom i pozorištem“ kao konceptom za budućnost i igra se ,,kontrapunktiranjem“ kao postupkom usklađivanja i uzajamnog nadopunjavanja različitosti, oprečnosti, suprotstavljenosti… Ali, pre svega, pokreće na delovanje i razmišljanje o snazi i moći pozorišta da pokrene emocije, kritičku misao, da osnaži, da bude lekovito, da bude odgovorno, da utiče na promene, da učini svet boljim… Bitef Polifonija ove godine zaokružuje petnaestu godinu istraživanja i predstavljanja inovativnih, kreativnih i participativnih projekata i predstava koji se stvaraju kroz procese razmene među učesnicima i sa publikom i otkrivaju nove pozorišne tendencije i nove prostore delovanja pozorišnih umetnika i drugih stručnjaka u zajedničkom radu s različitim populacijama i uzrastima, posebno s mladima, u umetnosti, kulturi, obrazovanju, socijalnom radu, inkluziji, društvenom angažovanju… Otvaranje Bitef Polifonije (21. septembar) posvećeno je nosiocima prve Polifonije, njihovom delovanju danas i učesnicima u ovogodišnjem programu. Slede okrugli stolovi, forumi, tribine, radionice i predstave posle kojih se održavaju dijalozi i neposredna komunikacija sa publikom. U programu se nalaze pozorišta, grupe i predstave koja se bave ovim pitanjima. Scenski performans ,,Acts of Goodness“ Baka teatra (Švedska) istražuje stvarne priče o dobrim delima koje su nastale iz rada s mladima iz dvanaest zemalja Evrope. Esej u pokretu ,,Sisters in Arms” (Sestre po oružju) u koprodukciji Teatra Ake Ake (Novi Zeland) i Hleb Teatra (Srbija) je kaleidoskop sastavljen od pojedinačnih sudbina i ličnih istina na temu prvog svetskog rata na Balkanu sa ritualom čija je svrha isceljenje. Posebno mesto, ne samo zbog prostora izvođenja (cirkuski šator) već i zbog forme (novi cirkus) ima humanistička umetnička putujuća predstava ,,Oldness” (Starost) proizašla iz projekta ,,Cirkobalkana” čiji su nosioci Cirkusfera (Srbija), Cirkorama (Hrvatska) i Cirk’oblique (Francuska), a koji se realizuje uz svesrdnu pdoršku Francuskog instituta za kulturu, Ambasade Francuske u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti Beograda. Predstava ,,Nemačka”, sirotinjski bal uz prigodni kulturno-obrazovni program, u produkciji Centra E8 (Srbija), govori o mladima romske populacije, o azilu i nastala je u okviru projekta antidiskriminacione kampanje. ,,Enkidu/Gilgameš” je predstava otvorene forme projekta ,,Compagnie Arti-Zanat“ (Francuska/Srbija) koja govori o susretu sa drugim/ drugačijim, o prijateljstvu, smrti… s ciljem senzibilizacije na temu razlika i hendikepa. Temu nasilja u školi donosi projekat Forum radionica za školu bez nasilja i javno čitanje drame ,,Kaznena subota” Koste Peševskog. Šekspirom se bave mladi okupljeni u projektu grupe ,,Hop.La” i Teatra Farmakopea (Srbija). Teatar Mimart (Srbija) ove teme istražuje kroz ,,Pikselizaciju” – radionice stop-motion animacije. Završnicu čine dve predstave pozorišta zajednice. ZID Teatar (Amsterdam, Holandija) donosi multidisciplinarni performans ,,Sa krovova sveta – na turneji“ u koji, pored svojih izvođača, uvodi lokalne umetnike i zajednicu – članove POD Teatra čija predstava ,,Dva kraja senke“, čarolija zajedničke igre i priče starih i mladih, zatvaraju ovogodišnji program (29. septembar) čime se otvara nov partnerski projekat ovogodišnjih učesnika koji će predstavljati rezultat razmene zajedničkog rada i podsticaj za buduće delovanje i Bitef Polifoniju 2015. Programski realizator Bitef Polifonije je Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, Nacionalni centar Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje IDEA. Urednica programa je Ljubica Beljanski-Ristić. Kourednice: Irena Ristić i Sanja Krsmanović Tasić.

BITEF NA FILMU, urednice Vere Konjović koja je ove godine spremila filmove komplementarne selekciji glavnog programa, filmove koji adresiraju različite perspektive na fenomene koji su obeležili XX vek u društveno-političkom smislu. Publika će od 23. do 25. septembra moći da pogleda filmove „Vrt Finci-Kontinijevih“, „Netrpeljivost“, „Sumrak bogova“, „Okupacija u 26 slika“ i jedan film iznenađenja, na staroj adresi u Kosovskoj ulici.

B_TOUR FESTIVAL vođenih tura-kao-umetničkih-strategija se realizuje u saradnji B_Tour organizacije iz Berlina i organizacije 80|10 iz Beograda. Festival istražuje politike javnog prostora, psihogeografiju, džentrifikaciju i društvene odgovornosti građana kroz povezivanje različitih narativa umetnika koji dalje generišu diskusije o urbanim sredinama i načinu na koji ih tumače „starosedeoci“, novi akteri u toj urbanoj sredini, ali i turisti-prolaznici.

ARHEOLOGIJA NASILJA U XX VEKU je diskusija koja se bavi nekim od fenomena koji su definisali XX vek u istorijskom, kulturološkom i društveno-političkom smislu – revolucije, kolonijalizam, imperijalizam, nacionalizam, socijalizam – a koji korene imaju i u vremenu pre samog Prvog svetskog rata. Posredstvom konflikata tokom XX veka, ovi fenomeni su se globalizovali i ustalili u ,,kolektivnoj svesti”. Kako pozicionirati Prvi svetski rat u kontekstu čitavog XX veka? Kako razumeti njegovo nasleđe i način na koji su ,,frontovske borbe” kao njegov određujući simbol (iako vojno-strategijski prevladane i napuštene samo dve decenije kasnije), ostale da definišu naše mentalne mape? Kako, i da li, nasilje kolonijalnih armija nad civilnim stanovništvom povezati sa surovostima ispoljenim na evropskom kontinentu tokom Prvog svetskog rata? Razgovor će adresirati i problematizovati ,,veliki prasak” Prvog svetskog rata, tj. njegove okolnosti i posledice u Evropi i evropskoj kulturi, kao i mogućnost umetničke reprezentacije nasilja. Stručna konsultantkinja je dr Olga Manojlović-Pintar, istoričarka.
U okviru pratećeg programa će se realizovati i diskusija Hartefakt fonda ISTORIJA I UMETNOST: ANTINOMSKI PAR? koja preispituje ulogu umetničkih i kulturnih stvaralaca u kreiranju nove društvene stvarnosti u regionu Balkana. Osnovno pitanje glasi na koji način umetnost i kultura doprinose razgovoru o temama kulture sećanja i odgovornosti i koja je njihova uloga u osvetljavanju i osvešćivanju naše sadašnjosti kroz našu prošlost.

AFTER TEN programi će takođe tradicionalno ugostiti publiku, strane goste festivala, učesnike i regionalne/lokalne umetnike na neformalnim druženjima nakon predstava.