Novo i globalno pozorište: Između komodifikacije i umetničke nužnosti

Organizatori: BITEF, Beograd Međunarodno udruženje pozorišnih kritičara (IATC)

i njegov e-časopis  Critical Stages/Scènes critiques

Beograd, 27. i 28. septembar 2016.

Novost se obično definiše kao nešto novo, inovativno, kao poslednja reč. Kao suprotnost starom, ona podrazumeva nešto što je skorašnje, sveže, novatorsko, današnje. Nema kraja rečima koje bi se mogle koristiti da se ukaže na originalnost, novinu, nepoznatost. Neke su antagonistične, druge tendenciozne, svađalačke, treće više sklone kompromisu itd. Međutim, svima im je zajednička skrovitost, što je osobina koja se povezuje sa istorijom i ontologijom samog pozorišta.

Kao forma umetnosti, pozorište je oduvek bilo bojno polje novosti. Neki naučnici misle da je pozorišna modernost doba novosti. S potpunim pravom. Promene koje su se dogodile dolaskom evropske industrijalizacije išle su u prilog istom takvompremetanju u svetu pozorišta i izvođenja. Prva četvrtina dvadesetog veka naročito je bila period izuzetnog umetničkog novatorstva koje se završilo krajem 1920-ih s privrednim krahom i promenom u društveno-političkoj klimi prouzrokovanoj usponom fašizma i katastrofama Drugog svetskog rata, a ponovo je oživelo tek 1960-ih i 1970-ih. Rađanje postindustrijskog informacijskog društva prouzrokovalo je suštinske preobražaje sa, kao što vidimo, posledicama koje dostižu (i prestižu) čak i one iz vremena industrijske revolucije.

Ako je hibridizacija kultura i identiteta norma pre nego izuzetak, kakav je onda odnos između novosti i kulturnih osobenosti ilokaliteta? Kako nam upletenost pozorišta u politiku kolonijalizma dopušta da reteoretiziramo koncept novosti i njen performativni potencijal? Da li naše kulturno raznoliko razumevanje novosti u pozorištu, u krajnjoj instanci, dovodido transnacionalne koncepcije novosti i tako pretvara mesta umetničkog novatorstva u mesta nepriznatih pregovora?

U globalizovanoj ikomercijalizivanoj kulturi umetnosti, u kojoj pravila igre zadaju strukture moći i strategije dominacije, ova konferencija će se baviti dihotomijom između novatorske umetnosti i čistog komercijalizma.

Kad objedinjujemo ova pitanja, ne očekujemo da završimo debate pod kapom novosti nego da pokrenemo šire razmišljanje o savremenom pozorištu/izvođenju kroz čitav spektar pojedinačnih potreba, nacionalnih kultura i – podjednako važno – globalne privrede.

Organizacioni odbor:

Savas Patsalidis (prededavajući), Glavni i odgovorni urednikCritical Stages/ Scènes critiques (IATC), Grčka; Margareta Sörenson, Predsednica IATC, Švedska; Octavian Saiu, Pomoćni generalni sekretar IATC, Rumunija

27. SEPTEMBAR2016.

OTVARANJE (09:30-11:45)

PREDSEDNIŠTVO: Savas Patsalidis i Ivan Medenica

POZDRAVNI GOVORI

UVODNI GOVORI: Erika Fischer Lichte (Nemačka) i Georges Banu (Francuska/Rumunija)

DISKUSIJA

PAUZA ZA KAFU (11:45-12:00)

SEDNICA 1

Razmišljanja o novome(12:00-13:45)

PREDSEDNIŠTVO: Savas Patsalidis i Ivan Medenica

1. Jean-Pierre Han: L’avant-garde toujours avalé par la bourgeoisie/classe libérale (Avangardu uvek proguta buržoazija/liberalna klasa) (Francuska)

2. Daniele Avila Small: Newness as an Eurocentric concept (Novost kao evrocentričan koncept) (Brazil)

3. Ayse Draz: Documents of Performance Art as Secondary Art Objects (Dokumenti izvođačke umetnosti kao sekundarni umetnički predmeti) (Turska)

4. Aleksandra Jovićević: The Heritage of Brecht and Adorno (Baština Brehta i Adorna) (Srbija/Italija)

DISKUSIJA

DRUGI DAN

28. SEPTEMBAR2016.

SEDNICA 2. The Politics of Newness (Politika novog)(10:00-11:45)

PREDSEDNIŠTVO: Margareta Sörenson

1. Manabu Noda: Oblivion – the 70th Anniversary of WW2, What is forgotten and How? (Zaborav – sedamdesetogodišnjica Drugog svetskog rata. Šta je zboravljeno i kako?)(Japan)

2. Katayoun H. Salmasi:The Decline of Traditional Arts in Iran, the Pre-islamic Wiped out (Sumrak tradicionalnih umetnosti u Iranu, izbrisana predislamska umetnost) (Iran/SAD)

3. Irina Gogobéridzé: Novelty is Never a Global Negation. Theatre Never Waited for Godot (Novina nikad nije globalna negacija. Pozorište nikad nije čekalo Godoa) (Gruzija)

DISKUSIJA

PAUZA ZA KAFU

11:45-12:00

SEDNICA 3. Problematics of Newness (Problematika novog) (12:00-13:00)

PREDSEDNIŠTVO: Margareta Sörenson

1. Michel Vaïs: Nouveauté, attentes et risque (Novost, očekivanja i rizik) (Kvebek/Kanada)

2. Duška Radosavljević: Theatre Criticism: Changing Landscapes (Pozorišna kritika: promenljivi pejzaži) (Engleska)

3.Lamice El-Amari: Art Festivals Curse or Bliss, Commercialism/Originality (Umetnički festivali: prokletstvo ili blaženstvo, komercijalizam/originalnost) (Irak/Nemačka)

DISKUSIJA

PAUZA ZA RUČAK

13.00-14.30

SEDNICA 4. National re-definitions (Nacionalna redefinisanja)(14:30-15:45)

PREDSEDNIŠTVO: Octavian Saiu

1. Irina Ionescu: New Performing Vocabulary in Romania, Professional Criticism (Nov izvođački rečnik u Rumuniji, Profesionalna kritika) (Rumunija)

2. Emmanuel Dandaura: Of Landmines and Pathways: Interrogating New Approaches to Theatre Making in Nigeria (O nagazim minama i putanjama: Ispitivanje novih pristupa pravljenju pozorišta u Nigeriji)(Nigerija)

3. Deepa Punjani: Newness in India in Context: New Experiences, Case Studies (Novost u Indiji u kontekstu: nova iskustva, Studije slučaja) (Indija)

DISKUSIJA

PAUZA ZA KAFU

15:45-16:00

SEDNICA 5. Re-Newing the Old (Obnavljanje starog) (16:00-17:30)

PREDSEDNIŠTVO: Octavian Saiu

1. Jeffrey Eric JenkinsHamilton – The Hip-hop Musical – Old is New, New is Old (Hip-hop mjuzikl – Staro je novo, novo je staro) (SAD)

2. Edite Lescinska: Reconstruction of the Opera(Rekonstrukcija Opere) (Latvia)

3. Grigoris Ioannidis. “Happy Newness that Intends Old Right”: The New Generation of Greek Theatre Towards Pocket-Shakespeare Performances („Srećna novost koja cilja staro pravo“: nova generacija grčkog pozorišta ka džepnim izvođenjima Šekspira)(Grčka)

DISKUSIJA

ZAKLJUČNE NAPOMENE: Savas Patsalidis