bitef mapa

Milena Dragićević Šešić

UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment

Univerzitet umetnosti u Beogradu

Od samog svog početka, Bitef festival se umrežava na više različitih nivoa u umetničkim i političkim krugovima sveta – postaje interfejs za susret politički sukobljenih ili razdvojenih kultura. Pozicioniran kao cutting-edge festival novih pozorišnih tendencija u doba  „kulture nade“ (Dominik Mojsi), Bitef je uspostavljao nove parametre savremene kulture Zapada, prekoračujući granice hladnog rata i svetskih geostrateških podela. Istovremeno, mnogo pre no što će antropološki pristup teatru odvesti Šeknera i Bruka u treći svet, a Barbi omogućiti „treći put“, nesvrstanost jugoslovenske politike dovodi na Bitef tradicionalne pozorišne izraze sveta, a Mira Trailović im, svojim kustoskim talentom, nalazi i pravo ime i pravo mesto – otvarajući prvi Bitef 1967. godine Katakali predstavom – „korenima svetskog teatra“, predstavom koju Bitef i Jugoslavija dobijaju upravo kao zalog tome da i politika nesvrstanosti mora da ima svoju adekvatnu kulturnu politiku, koja će omogućiti da glas do tada nečujnih i nevidljivih počne da odjekuje sa svetske kulturne scene.

Hladni rat dovodi najbolje iz socijalističkog bloka na Bitef, jer Istočna Nemačka želi ne samo da pokaže da je podjednako dobra već da je bolja i snažnija u umetničkom pozorišnom izrazu, a Sovjetski savez, iako u „dilemama“ da li i koliko disidentima dozvoliti da budu prikazani „pušta“ i one teatre koji su čuveni zbog svoje otvorenosti i različitosti spram zvanične ideologije. To je već vreme kada cvetaju teatarski studiji u Poljskoj, kada u Čehoslovačkoj ili Rumuniji teatar postaje retka mogućnost javnog iskaza, te su Grotovski i Kantor, s jedne, a Krejča i Pintilijem, sa druge strane, važni gosti – reperi festivalskog programa.

Istovremeno, zapadni svet kulture dolazi i sa svojim reprezentativnim, institucionalnim, ali inovativnim formama (pozorišta Antoana Viteza, Rožea Planšona, Patrisa Šeroa, Petera Štajna, Boto Štrausa, Hajnera Milera…), kao i sa svojim eksplicitno disidentskim formama (Living teatar, Hleb i lutke, La mama…), pa i levičarskim pozorištem zajednice – intervencionističkim, animacionim angažmanima (Verkteatar Amsterdam).

Treći svet je na Bitefu prikazao svoje umetničke korene, tako inspirativne za savremeni teatar: pored Katakalija stiže i Joruba opera iz Nigerije, No, Bunraku i Buto ples iz Japana, Pekinška opera, Indonežanski teatar senki, kojima se pridružuju i tradicionalne forme Zapada: sicilijanske lutke, pa i američki Medisin šou…

(…)

Istovremeno, jer „lično je političko“, okupljajući umetnike sveta koji probijaju granice svih konvencija (a u tome je kustoski talenat Jovana Ćirilova svakako bio veoma važan), jezičkih, telesnih, seksualnih i rodnih, Bitef postaje i platforma za promociju ženskog pozorišnog mišljenja (Elen Stjuart, Nurija Espert i dr.), kao i za predstavljanje do tada marginalizovanih, smeštenih u milje potkultura, pozorišnih glasova transrodnih osoba, osoba s različitim vrstama hendikepa, pa i radikalnih političkih glasova ugnjetenih unutar „sveslobodne“ zapadne kulture (potisnuti nacionalni identiteti). Tako Beograd prvi u svetskim razmerama pozicionira katalanski jezik kao ravnopravan pozorišni jezik na međunarodnoj sceni, a predstava Moskovskog pozorišta 1968. godine služi kao povod beogradskim kulturnim poslenicima (Bojana Makavejev, Branko Vučićević) da iskažu svoj politički protest povodom sovjetske okupacije Čehoslovačke, pretvarajući spačeka u tenk i kružeći oko Ateljea 212.

Kultura nade toga vremena daje impuls i snagu Miri Trailović da uprkos konzervativnim krugovima, s jedne strane, i ideološko-dogmatskim, s druge, nađe svoj put i pozicionira Bitef festival na mapi sveta, kao tačku slobode, tačku ukrštanja, spajanja, prelamanja i preklapanja estetskih ideja i umetničkih jezika, s jedne, i radikalnih političkih stavova i pozorišta kao delanja, agensa promene, sa druge strane.

Nerazumevanju sredine uprkos (kritike često ismevaju golotinju na sceni, nerazumljiv savremeni pozorišni jezik neverbalnog teatra, travestiju…), Bitef postaje veliki festival od strateškog značaja i za velike i za male, a za socijalističku Jugoslaviju „flagship projekat“, projekat-zastava ispod koje će stati svi tada mladi i avangardni pozorišni stvaraoci, od Arse Jovanovića do Ljubiše Ristića, Dušana Jovanovića, Slobodana Unkovskog… No kako je sama Mira Trailović bila poliglota, a posebno frankofona, neophodno je i na francuskom imenovati značaj Bitefa – svetionik (projet-phare), svetionik jugoslovenskog specifičnog puta i geo-strateške pozicije Jugoslavije Titovog vremena.

Da, ne može se zanemariti, s jedne strane, duh vremena (l`esprit du temps, zeitgeist) koji otvara tada uobičajene pozorišne izraze ka interdisciplinarnosti, interkulturalnosti, snažnoj političnosti i angažmanu – ali ni, s druge, snaga i sposobnost Mire Trailović i Jovana Ćirilova da razumeju podjednako i svetski i domaći politički kontekst, stvore Festival kao platformu susreta i razmene u najboljoj tradiciji pozorišnih svečanosti antičkog sveta. Stoga se Bitef i tada i danas mora sagledavati uvek unutar konteksta kulture, aktuelnih pozorišnih procesa i socio-političkih odnosa na globalnom planu.

Kontinuirana umetnička, kulturološka i politička relevantnost Bitefa zasnivala se upravo na njegovoj sposobnosti da se menja i da u novim geopolitičkim okolnostima iznalazi odgovarajuće strategije držeći se čvrsto svojih temeljnih principa otvorenosti, stvaralačke i kustoske slobode. Podele Istok–Zapad, Sever–Jug, ili kako se danas kaže Globalni jug (a misli samo na ekonomski prosperitetne globalne gradove „Juga“: Singapur, Hongkong, Šangaj ili Seul), iako ne važe na isti način, i dalje se pokazuju relevantnim, jer otkrivaju neke nove centre i neku novu, zaboravljenu periferiju. Stoga nije čudo da ove godine prvi put Bitef dovodi predstavu iz Singapura, tog novog aktera međunarodne geopolitičke i kulturne scene. Dakle, periferija ne stiže više samo sa svojim tradicijom, ona je tu sa svojim novim, polemičkim dijalogom sa svetom.

Teatri su uvek na Bitefu predstavljali svoje zemlje, slušale su se njihove himne, često po prvi put upravo tada, na festivalu, ali je Bitef bio istovremeno zajednički prostor (shared space) za sve njih, slavlje koje su otvarale pozorišne fanfare, a često sledile procesije na ulicama Beograda, ili performansi vizuelnih umetnika čineći tako festival u celini kulturalnom izvedbom po sebi. Bitefova mapa sveta nije još sasvim završena, niti će to ikada moći da bude, te to otvara mogućnosti i izazove za nove geopolitičke i umetničke strateške pristupe.

A kada je kulturu nade zamenila kultura poniženja (D. Mojsi), Bitef je našao svoj put opstanka zahvaljujući rizomskoj mreži uspostavljenoj u doba kulture nade. Festival je evoluirao, promenio se, počeo da otvara neke nove, regionalne, geopolitičke putanje.

Danas, kada kultura straha dominira svetskom geopolitikom i kada umetnost kao „meka moć“ (Naj) gubi značaj, a verski fanatizam, etnički nativizmi i rasni sukobi postaju dominirajuće sile u ratovima i konfliktima koji bukte širom sveta, Bitef i Beograd, sada više ne na razmeđi svetova već u centru tužne izbegličke rute uništenih ili još uvek uništavanih kultura i naroda, postaju glas „druge Evrope“, Evrope otvorenih granica, strahu i poniženju uprkos.

  *    *   *

Konferencija Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika, nastojaće da osvetli značaj Bitefa i posebno liderske uloge Mire Trailović u geopolitici šezdesetih i sedamdesetih, te da pokaže načine na koji pozorišna umetnost i pozorišni festivali danas mogu da propituju političke okvire sveta. U tom smislu pozvano je trideset učesnika, a još petnaest izabrano nakon otvorenog poziva, da u dva kruga debate sučele rezultate svojih istraživanja, svoja razmišljanja i vizije, te otvore nove puteve kako razumevanju istorije Bitefa, tako i razumevanju uloge kulture i pozorišne umetnosti u surovoj svetskoj geopolitici, gde zamajci više nisu samo ideološki ili ekonomski interesi, već emocije, afekti i strahovi izazvani terorističkim aktima, prisilnim migracijama, nasiljem vlasti, korupcijom, represivnim politikama sećanja i zaborava…

Pozvani učesnici, od uvodničara Žaka Langa (za koga se još uvek u ovom trenutku ne zna da li će lično prisustvovati) do Miše Švidkoja, tu su ne samo kao ministri kulture i stručnjaci za kulturnu politiku i kulturnu diplomatiju već pre svega kao učesnici – svedoci bitefovskih početaka i razvoja. Žak Lang, kao rukovodilac Festivala u Nansiju, partner Bitefa u mnogim projektima, kao Ministar kulture Francuske, poziva Miru Trailović da upravo ona bude umetnički direktor Teatra nacija 1982. Mnogo godina kasnije, Jovan Ćirilov u ime Bitefa dobija visoko međunarodno priznanje Premio Europa per il Teatro u Taormini. Ta dva događaja ukazuju na značaj Bitefa kao festivala u svetskim okvirima. I drugi učesnici prvoga dana skupa baviće se Bitefom i njegovim mestom u kulturnoj diplomatiji Jugoslavije nekad, ali i Srbije danas.

(…)

Zadatak konferencije je da promišlja festival, ne kao sigurnu luku, ne samo kao susret, razmenu već kao platformu za polemički dijalog, sukob estetika i mišljenja, no pre svega kao „put u budućnost“, kao putanju leta (Delez), u ovom sasvim promenjenom političkom pejzažu. Bitef nema uobičajeno festivalsko ime inspirisano standardnim narativima pozorišnih festivala: dijalozi, konfrontacije, susreti… Bitef, kao beogradski internacionalni teatarski festival uspešno se upisuje u geopolitičke tokove, ne kao sledbenik već kao kustos koji razumevajući kontekst ukazuje na neispričane veze, otvarajući nove puteve kulturne diplomatije, ali još više, istinskih oblika međunarodne kulturne saradnje i razmene. Kao deo kulturne diplomatije Jugoslavije, Bitef nije dozvolio svođenje svoje uloge na reprezentaciju slobode jugoslovenskog društva u hladnoratovskom podeljenom svetu već je svojim praksama izbora vodio sopstvenu politiku izgradnje sveta kulturnih odnosa mimo i uprkos geopolitičkim granicama.

PROGRAM

1. oktobar, subota, Atelje 212

9.30       Otvaranje

Ministar kulture i informisanja Republike Srbije, Vladan Vukosavljević

Rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, prof. Zoran Erić

Direktor Ateljea 212, Branimir Brstina

Predsednik Komisije za UNESCO Srbije, Goran Milašinović

9.45       Milena Dragićević Šešić (Srbija): Mira Trailović, inspiracija i uzor – 50 godina

10.15    Ivan Medenica (Srbija): ): Bitef i kulturna diplomatija – pogled u budućnost

10.25    Mihail Švidkoj (Rusija): Bitef i njegov značaj za pozorište u Sovjetskom savezu i Rusiji

10.55    Hugo de Greef (Belgija): Umetnički festivali, Glasovi u društvu

11.15 – 11.45 Pauza za kafu

11.45 – 13.15

Međunarodni festivali kao sredstva kulturne diplomatije: od mašina za izlaganje do motora koprodukcije, panel (na francuskom jeziku)

Moderatorka: Marijana Cvetković (Srbija)

Učesnici: Serhan Ada (Turska), Lluis Bonnet (Španija), Corina Suteu (Rumunija), Manuèle Debrinay-Rizos (Francuska)

11. 45 – 13.15

Izvođačke umetnosti i geopolitčki izazovi, panel (na engleskom jeziku)

Moderatorka: Ksenija Radulović (Srbija)

Učesnici: Aleksandra Jovićević (Srbija/Italija), Anja Suša (Srbija), Barbara Orel (Slovenija), Radivoje Dinulović (Srbija), David Diamond (SAD), Vlado Milčin (Makedonija)

13.15 – 14.00 Ručak

14.00 – 15.30

Kultura & diplomatija (panel na engleskom jeziku)

Moderator: Dragan Simić (Srbija)

Učesnici: Pawel Potoroczyn (Poljska), Mike van Graan (Južna Afrika), Borka Pavićević (CentSrbija), Darko Lukić (Hrvatska)

Umetnost pozorišta – geopolitički izazovi (panel na francuskom jeziku)

Moderatorka: Vesna Cakeljić (Srbija)

Učesnici: Hannan Kessab Hassan (Sirija), Pascal Brunet (Francuska), Frédéric Moreau (Francuska), Christine Merkel (Nemačka), Shanez Kechroub (Alžir)

15.30 – 16.00 Pauza za kafu

16.00 – 17.30

Svedočenja (na srpskom jeziku)

Učensici: Beka Vučo (Srbija/SAD), Vladimir Stojsavljević (Hrvatska), Arsa Jovanović (Srbija), Zoran Blažina (Srbija), Irina Subotić (Srbija), Katarina Pejović (Hrvatska/Srbija), Vera Konjović (Srbija), Raša Dinulović (Srbija), Ivana Vujić (Srbija)

16.00 – 17.30

                Kulturna diplomatija odozdo

                Moderatorka: Ljiljana Rogač Mijatović (Srbija)

Učesnici: Jonatan Stanczak (Palestina), Daniela Urem (Hrvatska), Biljana Tanurovska Kjulavkovski (Makedonija), Marijana Cvetković (Srbija)

2. oktobar, nedelja, BITEF Teatar

9.30 – 10.30

Moderatorka: Vida Ognjenović (Srbija)

Jonathan Vickery (Velika Britanija): Da li smo multikulturalni, transkulturalni, pluralisti ili samo internacionalisti? Kultura, mobilnost i politička ideologija

10.30 – 11.15

Monika Mokre (Austrija): Kulturna diplomatija odozdo: Umetnički projekti sa izbeglicama i migrantima

11 15 – 11 45 Pauza za kafu

11.45-13.15

Kultura u diplomatiji

Moderatorka:  Anja Suša (Srbija)

Učesnici: Helene Larsson (Švedska), Damir Grubiša (Hrvatska), Ana Žuvela (Hrvatska), Maja Pelević (Srbija)

Festivali izvođačkih umetnosti u vreme geopolitičkih promena

Moderatorka: Biljana Tanurovska Kjulavkovski (Makedonija)

Učesnici: Ivana Stefanović (Srbija), Dijana Milošević (Srbija), Jovanka Višekruna Janković (Srbija); komentator: Yun Cheol Kim (Koreja)

13.15-14.00 Ručak

14.00 – 17.30

Teatroskop / mreža za podršku razmeni između Francuske i Jugoistočne Evrope u oblasti izvođačkih umetnosti (na francuskom jeziku)

Moderatorka: Anne-Lorraine Vigouroux (Francuska)

Učesnici: Jean-Baptiste Cuzin (Francuska), Frédéric Moreau (Francuska)

14.00 – 15.30 Rektorat Univerziteta umetnosti u Beogradu

I sesija prijavljenih radova: Festivali i umetnost u Evropi i svetu u krizi (na engleskom jeziku)

Moderatorka: Rada Drezgić (Srbija)

Katharine Sarikakis & Olga Kolokytha (Austrija), Dimitra Kizlari (Velika Britanija), Julija Pešić (Kanada)

II sesija prijavljenih radova: Kultura i politika između sukoba, promocije i međunarodne saradnje (na srpskom jeziku)

Moderatorka: Nina Mihaljinac (Srbija)

Marinko Lolić (Srbija), Sava Stepanov & Vesna Latinović (Srbija), Ljiljana Rogač Mijatović (Srbija)

III sesija prijavljenih radova: BITEF i kulturna diplomatija (na srpskom jeziku)

Moderator: Goran Tomka (Srbija)

Maja Ristić (Srbija), Aleksandar Prnjat (Srbija), Jagoda Stamenković (Srbija), Ksenija

 Radulović (Srbija)

16.00 – 17.30

IV sesija prijavljenih radova: Kulturni menadžment i politika festivala : u traganju za održivošću (na srpskom jeziku)

Moderator: Marko Pejović (Srbija)

Ljubica Ristovski (Srbija), Milena Stefanović (Srbija), Aleksandra Milovanović (Srbija)

V sesija prijavljenih radova: Strategije i instrumenti nacionalne i regionalne kulturne saradnje (na srpskom jeziku)

Moderatorka: Ana Martinoli (Srbija)

Nina Mihaljinac (Srbija), Danijela Vićentijević (Srbija), Branislav Pantović & Nina Aksić (Srbija)

VI sesija prijavljenih radova: Politika reprezentacije u kulturnoj diplomatiji (na srpskom jeziku)

Moderator: Jasna Zrnović (Srbija)

Jovana Karaulić (Srbija), Aleksandra Brakus (Srbija), Dajana Djedović (Srbija), Jasna Zrnović (Srbija)