Event

Bitef > Bitef Festival > URNEBESNA TAMA

URNEBESNA TAMA

26/09/2016
19:30 - 21:30

Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena „Ljuba Tadić”

Speaker:
Režija: Dušan David Paržižek

URNEBESNA TAMA

Burgteatar, Beč, Austrija

Volfram Loc

Režija: Dušan David Paržižek

26. septembar, 19:30

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

SCENA „LJUBA TADIĆ“

Trajanje: 2h (sa pauzom)

Scenografija: Dušan David Pařízek
Kostim: Kamila Polívková
Dizajn svetla: Felix Dreyer
Dramaturg : Klaus Missbach

Igraju: Frida-Lovisa Hamann, Dorothee Hartinger, Stefanie Reinsperger, Catrin Striebeck

Fotografije: Reinhard Werner

REČ SELEKTORA:

Somalijski pirati, zapadni vojnici, srpski švercer u afričkoj džungli, papagaj koji govori, zapadni mistici – svi su oni, u energičnom, duhovitom i teatralizovanom izvođenju četiri sjajne glumice, deo panoptikuma naše civilizacije koja je stigla do završnog stepena autodestrukcije. Mladi nemački pisac Volfram Loc dobitnik je mnoštva prestižnih nemačkih nagrada, a privukao je posebnu pažnju upravo dramom Urnebesna tama, pre svega zbog ove produkcije u režiji jednog od najmarkantnijih evropskih reditelja. Odličan tekst, koji se (auto)ironično poziva na amblematičnu knjigu Džozefa Konrada Srce tame i na kultni film Apokalipsa danas Frensisa Forda Kopole, tematizuje aroganciju savremene zapadne civilizacije u percepciji „drugosti“ koja, pogotovo u današnjoj Evropi, proizvodi nerazumevanje i agresiju. Postavljajući pitanje o smislu savremene civilizacije, Loc pokreće i pitanje o smislu savremenog pozorišta: da li je ono mesto pobune ili malograđanskog konformizma. Kao što sam Loc kaže na kraju svog manifesta o „Nemogućem teatru“: „Ništa nije onako kako jeste“ … Savet: nikako ne napuštati salu tokom pauze!

O PREDSTAVI:

Somalijski pirat na Zemaljskom sudu u Hamburgu moli za razumevanje za svoj napad na teretnjak MS Tajpan i tuguje zbog gubitka prijatelja Tofdaua. Stariji vodnik Pelner i podoficir Dorš patrolnim čamcem zalaze duboko u prašumu Avganistana. Njihov zadatak: likvidacija poludelog potpukovnika. Put ih vodi sve dublje u zbrkani svet neukrotive vegetacije, u kolonijalnu prošlost i neokolonijalnu realnost koje su nerazmrsivo prepletene. Sve se više udaljavaju od takozvane civilizacije, prodiru u divljinu i mrak. Kada se u priču neočekivano vrati pirat utopljenik Tofdau i u pomrčini moli za pomoć, ubija ga stariji vodnik Pelner. Jer u ovoj priči nema više mesta za tuđine. Lakrdijaški i precizno, ironično i u isto vreme krajnje tužno, Volfram Loc u svom tekstu opisuje našu nesposobnost da razumemo nepoznato: grozote dalekog rata, tuđu kulturu, drugog čoveka, čak i same sebe.

O AUTORIMA:

VOLFRAM LOC je rođen u Hamburgu 1981, odrastao je u Švarcvaldu u Bad Ripoldsauu. Studirao je književnost, umetnost i medije u Konstancu i kreativno pisanje na Nemačkom institutu za književnost u Lajpcigu. Volfram Loc piše pozorišne komade, radio-drame, poeziju i prozu, a osnivač je i urednik književnog časopisa Minima. Komadi mu se

izvode u brojnim evropskim pozorištima, među kojima su bečki Burgteatar, Nacionalni teatar u Vajmaru, Centralteatar u Lajpcigu… Višestruko je nagrađivan, između ostalog Klajstovom nagradom za komad Veliki marš i nagradom Nestroj za Urnebesnu tamu. Neka od njegovih dela su: Mravi do večnosti; Nekoliko poruka za sve(mir); Runjenje, Lista; Mama; Moda i zbilja.

DUŠAN DAVID PARŽIŽEK, reditelj, rođen je 1971. godine u Brnu, Češka. Studirao je komparativnu književnost i pozorišnu umetnost na Univerzitetu u Minhenu, i glumu i režiju na Akademiji za scensku umetnost u Pragu. Godine 1998. osnovao je Praški kamerni teatar s namerom da težište repertoara bude na svetskim premijerama čeških autora i premijernom prikazivanju komada nemačkih i austrijskih autora u Češkoj. U Praškom kamernom teatru, koji je postao jedno od najuspešnijih čeških pozorišta, Paržižek je veliku pažnju posvetio delima Tomasa Bernharda i Elfride Jelinek, ali je režirao i komade Roberta Muzila i Rolanda Šimelpfeniga. Od 2002. stalni je gost pozorišta na nemačkom govornom području. Režirao je dela Getea, Šilera, Bihnera, Klajsta, Muzila i Maksa Friša, a poseban uspeh doživele su njegove režije Elfride Jelinek, među kojima je i praizvedba komada FaustIn and Out. Od septembra 2016. Dušan David Paržižek radi kao reditelj Folksteatra u Beču.

IZVODI IZ KRITIKA:

„Režija izvlači maksimum kako iz glumaca tako i iz samog avanturističkog teksta. Ta Urnebesna tama uspeva prevashodno zahvaljujući tome što Paržižek od publike otvoreno traži odobravanje. Cinizam ovog teksta umotan je u oblandu besramne naivnosti. Reč ’anus’ neprekidno se višeznačno koristi – kao organ koji pruža mogućnost zadovoljstva, ali i kao reč u svakodnevnom blebetanju koje deluje, maltene, ozbiljno, a da pritom nijednog trenutka ne zazvuči nimalo šokantno. Sve je zabava, čak i kada je reč o Biti ili ne biti.“

Norbert Maier, Die Presse

„Dva nemačka vojnika bivaju poslata u specijalnu misiju u prašume Avganistana. Tragajući za jednim poludelim oficirom, plove u čamcu rekom Hindukuš. Umetanje stranih tekstova autor smatra poželjnim. U redu, ali od kad je Hindukuš reka? I ima li prašuma u Avganistanu? Kada su Locova dela u pitanju, ne treba se slepo držati geografije. Njegov Avganistan je mračni kontinent sastavljen od svih kriznih područja, od Afrike do bivše Jugoslavije, koja nama, žiteljima srednje Evrope, uteruju strah, te ih iz predostrožnosti ignorišemo. Nije, dakle, reč o Avganistanu – reč je o nama.“

V. Kralicek, Süddeutsche Zeitung

„Napisan kao radio-drama, ali sa jasno ostavljenim prostorom za dramatizaciju (’upotreba stranih tekstova i sl., nije samo dozvoljena već i preporučljiva’), ovaj pastiš baziran na Konradovoj paraboli Srce tame i Kopolinom filmu Apokalipsa danas, postavljen je unutar okvira koji podrazumeva proces protiv somalijskih pirata pred hamburškim piratskim tribunalom koji, međutim, sasvim nedvosmisleno koketira sa stavom ’ja sam, eto, odlučio da upišem studije za pirata u Mogadišu’.“

Martin Lhotzky, Frankfurter Allgemeine Zeitung

„U današnjem globalizovanom svetu, komad Urnebesna tama snažno obasjava krajnje granice međunarodne politike, krajnje granice razumevanja drugog i drugačijeg, obasjava svet koji se nalazi van horizonata svega onoga što je Srednjoj Evropi poznato i zamislivo. Ali podjednakom snagom obasjava i nerazumevanje bližnjega svoga.’’

Margarete Affenzeller, Der Standard