Event

Bitef > Bitef Festival > SAOSEĆANJE. ISTORIJA MITRALJEZA

SAOSEĆANJE. ISTORIJA MITRALJEZA

27/09/2016
19:30 - 21:15

Atelje 212, Scena „Mira Trailović“

Speaker:
Autor i reditelj: Milo Rau

SAOSEĆANJE. ISTORIJA MITRALJEZA

Šaubine am Leniner Plac, Berlin, Nemačka

Autor i reditelj: Milo Rau

27. septembar, 19:30

ATELJE 212

SCENA „MIRA TRAILOVIĆ“

Trajanje: 1h 45’

Scenografija i kostimografija: Anton Lukas
Video i zvuk: Marc Stephan
Dramaturgija: Florian Borchmeyer
Istraživači, dramaturzi-saradnici: Mirjam Knapp, Stefan Bläske
Dizajn svetla: Erich Schneider

Igraju: Ursina Lardi, Consolate Sipérius

U saradnji sa: European Theatre Network PROSPERO (Schaubühne Berlin, Théâtre National de Bretagne/Rennes, Théâtre de Liège, Emilia Romagna Teatro Fondazione, Göteborgs Stadstheater, Croatian National Theatre/World Theatre Festival Zagreb, Athens & Epidaurus Festival)

Fotografije: Daniel Seiffert

REČ SELEKTORA:

Proslavljeni nemačko-švajcarski autor i reditelj Milo Rau dolazi na Bitef s relativno kamernom predstavom Saosećanje. Istorija mitraljeza u produkciji čuvenog pozorišta Šaubine iz Berlina. Reč je o uzbudljivom, pseudodokumentarnom pozorištu u kome se, u ambijentu opšteg raspada ili otpada zapadne civilizacije, suočavaju i prožimaju dve ispovedno-fiktivne perspektive o genocidima u Africi, koje otelotvoruju dve glumice – jedna afričkog, a druga nemačkog porekla. Ova predstava pomera fokus sa same izbegličke krize na jedan od njenih uzroka – zločine u građanskim ratovima u Africi, a za koje odgovornost imaju i zapadna društva. Na primer, da li se, kada smo iskreno i duboko potreseni fotografijom mrtvog tela malog izbeglice, zapitamo kakva je odgovornost našeg društva za stradanja koja su to nesrećno dete i njegovu porodicu oterala od kuće?

O PREDSTAVI:

Milo Rau i njegov tim zapućuju se ka političkim žarištima našeg vremena: ka mediteranskim rutama izbeglica sa Bliskog istoka i zonama građanskog rata u Kongu. Poludokumentarni dupli monolog, zasnovan na intervjuima s radnicima civilnog sektora, sveštenicima i žrtvama rata u Africi i Evropi, namerno zalazi u kontradiktornost: kako podnosimo tuđu patnju i zašto je posmatramo? Zašto je jedna mrtva osoba na vratima Evrope važnija od hiljada mrtvih ljudi u zonama građanskog rata u Kongu? Saosećanje. Istorija mitraljeza promišlja ne samo granice naše saosećajnosti, nego i granice evropske humanosti.

O AUTORIMA:

MILO RAU, pisac, rođen je u Bernu 1977. godine. Studirao je sociologiju, germanistiku i romanistiku u Cirihu, Berlinu i Parizu. Radio je kao novinar za niz novina i časopisa. Od 2003. godine, Rau radi kao nezavisni reditelj i pisac. Pozorišnu i filmsku kompaniju Institut za političko ubistvo (IIPM), osnovao je 2007. godine. Neke od njegovih produkcija su: Radio mržnje (Hebbel am Ufer, 2011), Građanski ratovi (Zürcher Theaterspektakel, 2014), Mračno doba (Residenztheater Munich, 2015) i Tribunal u Kongu (Collège Alfajiri/Sophiensaele Berlin, 2015). Gostovao je na mnogim festivalima, kako u Nemačkoj tako i u inostranstvu, među kojima su festival u Avinjonu (2010, 2013), kao i Teatertrefen u Berlinu (2013).

IZVODI IZ KRITIKA:

„Tekst se zasniva na mnogobrojnim razgovorima sa pripadnicima NVO sektora, sa žrtvama rata koje su pretrpele kako fizičke tako i psihičke posledice, a vođeni su kako sa izbeglicama koje trenutno dolaze u Evropu, tako i sa onima u Kongu. Pitanje koje stalno provejava jeste: kako se nosimo sa patnjom drugih, zašto se bavimo njome? Sa druge strane, tekst počiva i na analizi klasične tehnike glume, na neophodnom prisustvu empatije i njenoj profesionalnoj upotrebi u pozorištu. Te dve perpektive se prepliću i, svaka iz svog ugla, preispituju funkciju i instrumentalizaciju sažaljenja. To je ono što ovu predstavu čini uzbudljivom – neprekidno preispitivanje sopstvenih razloga… Milo Rau, koji je u svojim opsežnim istraživanjima i predstavama poput Moskovskih procesa i Tribunala u Kongu pokušavao da na stvarnost primeni pozorišna sredstva, ne izuzima ni sebe, figuru Reditelja, iz kritike evropske arogancije i sveukupnog precenjivanja.“

Katrin Bettina Müller, TAZ

„Milo Rau optužuje Evropu da je slepa i gluva za užase van svog kontinenta, za koje su odgovorni njen turbokapitalistički sistem, njeni imperijalistički porivi i njena preduzeća i oružje… Glavno pitanje ovog višeznačnog teksta glasi: da li je situacija u svetu zaista do te mere beznadežna da svaka humanitarna misija mora da propadne? Da li je to zato što se reaguje saosećanjem tamo gde bi trebalo primeniti pravdu? Ili zato što  milosrđe ne može da nadomesti solidarnost? Nesumnjivo težak materijal, ali način na koji autor i reditelj Milo Rau uspeva da ga postavi na scenu, precizan je i potresan.“

Irene Bazinger, FAZ

„Ursina Lardi tumači lik sa kojim se čovek lako može identifikovati: glumicu koja je zajedno s ’tim režiserom’ išla na dokumentarno-teatarsko putovanje u izbegličke kampove po Evropi. Tamo su svi slatki momci izgledali kao hipsteri, kampovi su, smatra ona, lakši za organizaciju nego koncerti grupe AC/DC, a fotografiju mrtvog dečaka Ajlana sigurno nikada nije videla, sve dok ’taj režiser’ nije rešio da je integriše u komad. Maše njome mrtva-hladna kao da je reč o beznačajnoj slici iz porodičnog albuma. Pa ipak, uskoro saznajemo: razlog te njene užasne hladnoće leži u činjenici da je otupela od strahota koje je proživela: kada joj je bilo dvadeset godina, kao pripadnica nevladine organizacije, bila je na obodu ratom zahvaćenog Konga. Pušta Betovenovu Sedmu simfoniju  zaglušujućom jačinom ne bi li se spasla ludila. To joj ne polazi za rukom, a Ursina Lardi to genijalno dočarava. Osećamo želju da utešimo tu ženu koja, traumatizovana, mokri usred otpada i želimo da je udarimo posred nasmejanog lica kad prosipa egocentrične, latentno rasističke fazone. Ali tada shvatamo: ta žena – to smo mi. Moramo promeniti svoje živote. I te kako.“

Stefan Hochgesand, tip Berlin