Event

Bitef > Bitef Festival > 6 & 7

6 & 7

25/09/2016
19:30 - 20:55

Narodno pozorište u Beogradu, Velika scena

Speaker:
Koreografija: Tao Je

6 & 7

Plesno pozorište TAO, Peking, Kina

Koreografija: Tao Je

25. septembar, 19:30

NARODNO POZORIŠTE U BEOGRADU

VELIKA SCENA

Trajanje: 1h 25’ (sa pauzom)

Muzika: Xiao He (6)

Dizajn svetla: Ellen Ruge (6)

Dizajn svetla: Ma Yue, Tao Ye (7)

Kostim: Tao Ye, Li Min

Dizajn zvuka: Tao Ye (7)

Igraju: Fu Liwei, Mao Xue, Li Shunjie, Yu Jinying, Huang Li, Ming Da, Hu Jing

Menadžer trupe: Wang Hao

Tehnički direktor: Ma Yue

Predstava nastala uz podršku: Sadler’s Wells, Adelaide Festival Center

Fotografije: Andreas Nilsson, Duan Ni, Fan Xi

REČ SELEKTORA:

Posle trijumfalnih nastupa u Londonu, Parizu, Berlinu i mnogim drugim svetskim metropolama, najveća senzacija savremene kineske plesne scene, Plesno pozorište Tao, nastupa i na otvaranju 50. Bitefa. Suprotno očekivanju da će se na Bitefu, kada je o azijskom pozorištu reč, prikazati neke od tradicionalnih izvođačkih formi s ovog kontinenta, predstava 6 & 7 je izrazito savremeni, visoko konceptualni, potpuno apstraktni, ritmičko-repetitivni i, paradoksalno, minimalistički i vizuelno omamljujući scenski spektakl. Ipak, nije potrebno mnogo napora da se iza ovog vrlo apstraktnog i asketskog scenskog izraza prepoznaju i osete univerzalni, takođe asketski duhovni principi taoističke kulture, kao što je, recimo, princip jina i janga.

O PREDSTAVI:

U koreografiji osnivača i koreografa Plesnog pozorišta Tao iz 2014. godine, 6 i 7 čine prva dva dela trilogije Tao Jea, Prava linija. Oba dela, ponaosob, sastoje se iz nastupa šest, odnosno sedam plesača, odevenih u belo, odnosno crno, koji nastupaju u pravoj liniji. 6 se zasniva na pokušaju da se prikaže povratak osnovnom primalnom porivu „da se krećemo“ kao ljudska bića. Linija prostora se postepeno raspliće u namernom uvijanju i savijanju. Telesni pokret poprima kompletan holistički smisao kroz igru plesača koji apsolutno svaki pokret – od kičme, preko udova pa sve do najsitnijeg mišića – sprovode u istom smeru: iznutra ka spolja. U ovom procesu, obični pokreti tela zgusnuti su u najosnovnije pokrete. Dizajn svetla, koji potpisuje poznata švedska vizuelna umetnica, putem osvetljenja koje teče i prepliće se, stvara zadivljujuće dinamičnu igru svetla i senki. 7 sadrži zvuke plesača koji pokušavaju da udahnu glas samom pokretu. „Oblikovanje glasa“ koje prati ovu predstavu dočarava inspiraciju i izdisaj, unutrašnje i spoljašnje, iluziju i stvarnost. Ovo hrabro odustajanje od muzičke podloge koja prati igru plesača vuče korene iz Tao Jeove duge i posvećene meditacije na temu dualiteta i njegovih vežbi „oblika glasa“.

O AUTORU:

TAO JE, rođen u Čungkingu, diplomirao je na Plesnoj školi u Čunkingu. Plesao je u Vojnom ansamblu za muziku i ples u Šangaju, plesnom pozorištu Jin Zing i Pekinškoj kompaniji za moderan i savremeni ples. U martu 2008. godine, osnovao je Plesno pozorište Tao. Glavni projekti su: Težina x 3, 2, 4, 5, 6, 7, 8.  Igrao je u filmu Plava kost, 2011. godine. Vodeći azijski lajfstajl magazin Men’s UNO dodelio mu je nagradu namenjenu vodećim ličnostima Kine u oblasti kulture i zabave. Iste godine, Sadler Vels (Velika Britanija) dodelio mu je status jednog od šest savremenih koreografa koje ova kompanija prati i podržava (New Wave Associates). Beijing News mu je, 2013. godine, dodelio Nagradu za inovativnost u plesu, kao i Nagradu za umetnika u usponu, 2015. godine.

IZVODI IZ KRITIKA:

„Dva dela programa… poseduju pozorišnu snagu i ubedljivost. Fizička kontrola je zadivljujuća… Moćna energija… fizikalnost i snaga… izvanredno i dopadljivo… Gospodin Tao ima sposobnost da vas uvuče u svoj ozbiljan, meditativni svet; ako se prepustite, shvatićete da je telo sveto mesto.“

Gia Kourlas, The New York Times

„Rad kineskog koreografa Tao Jea istovremeno je visoko konceptualan i uzbudljivo jednostavan… Postoji ogromna snaga u slici tela koja se sinhronizovano kreću, bilo da je reč o otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu ili o kamernoj umetnosti kineskog koreografa Tao Jea. I, mada Taov rad predstavlja suštu suprotnost sjaju grandioznog spektakla na Olimpijadi, princip je isti: grupa je snažnija od pojedinca.“

Lindsey Winship, London Evening Standard