23-25. septembar
Muzej Kinoteke, Kosovska 11
38. BITEF NA FILMU 14
NETRPELJIVOST
Urednica: Vera Konjović

„Netrpeljivost je oblik nasilja i smetnja je rastu demokratskog duha.”
Mahatma Gandi

Sto je godina prošlo od Velikog rata ili kako ga neki zovu: prakatastrofe dvadesetog veka.
Sećanja, diskusije, optužbe, pravdanja, članci, studije, knjige, drame, filmovi… i Bitef, ali ne zbog priče o Velikom ratu, već zbog priče o prošlosti u obliku sadašnjosti.

Tokom gledanja predstava selektovanih za ovogodišnji Bitef, nameću se naslov i tema Bitefa na filmu. Netrpeljivost. S druge strane, gledamo li filmove odabrane za ovaj program, možemo izvesti zaključak da je u osnovi svega zavist.

O zavisti postoji i priča u praliteraturi našeg dela sveta, Bibliji. Na samom početku bili su Kain i Avelj, a za njima je krenula armija zavidnih i stigla do nas. A na početku sedme umetnosti je nezaobilazni D. V. Grifit i njegova intolerancija, netrpeljivost, prikazana kroz istoriju i u njenom jezgru prapočetak svega: zavist.

Slušam, čitam sećanja na Prvi, Drugi i sve druge ratove i sećam se…

1975. U to vreme sam radila u Festu. Te godine je prikazivan i film Diskretni šarm burzoazije. Naš gost je bio Serž Silberman, producent značajnih francuskih i većine Bunjuelovih filmova. Bio je Jevrejin, rođen u Lođu, preživeo je nemački konc-logor. Šokirao me je izjavom: „Ljudi su se uznemirili, davno nije bilo rata”. Pomislila sam: posle Drugog svetskog rata, u Evropi više niko neće ratovati.

Tada su mi devedesete u Jugoslaviji bile nezamislive.

Kao i Serž Silberman, iz Lođa je i Agnješka Arnold, autorka dokumentarca Susedi, koji se bavi progonom Jevreja u Jedvabnu, severoistočno od Varšave. Taj događaj se pamti po izuzetnoj surovosti i po tome što su, za vreme nemačke okupacije, za njega bili krivi Poljaci, „susedi“ Jevreja. Događaj je literarno obradio poznati poljski pisac Tadeuš Slobođanek u drami Naš razred, koja se igra na glavnom programu ovogodišnjeg Bitefa. Predstava dolazi iz Litvanije, gde kao i u Poljskoj, postoji neslavna istorija pogroma Jevreja. Biće zanimljivo uporediti dokumentarne i literarne verzije istog događaja u poljsko-litvanskoj obradi.

O istoj temi kao Grifit, Slobođanek i Arnoldova, razmišljali su i De Sika, Viskonti i Zafranović u svojim filmovima Vrt Finci Kontinija, Sumrak bogova i Okupacija u dvadeset šest slika.

Prošlost je sada, naslov je ovogodišnjeg Bitefa. I baš to što se veliki broj filmskih i pozorišnih umetnika, u svojim delima bavi prošlošću, jedna je od pojava koje idu u prilog ovoj tezi. Takođe, to što dela inspirisana događajima iz prošlosti, tematizuju netrpeljivost i zavist, istoriju čovečanstva prikazuje kao istoriju nasilja.

Vera Konjović

VANREDNA PROJEKCIJA
SRPSKO NARODNO POZORIŠTE, NOVI SAD
22. septembar
S U S E D I
(Sasiedzi)
dokumentarni film
Trajanje: 117 minta
DVD, kolor

Autorka: Agnješka Arnold
Producent: Telewizja Polska S.A
Proizvodnja: Poljska, 2001.

Poljska novinarka, spisateljica i rediteljka dokumentarnih filmova Agnješka Arnold (1947) svojim delima neretko provocira žučne raspre. Autorka kao da se specijalizovala za neudobne teme. Jedna od takvih su i pogromi u Jedvabnu i Radzilovu i susednim selima. Ona je prva umetnica koja se ozbiljno prihvatila ove teme. U Susedima intervjuiše svedoke, učesnike i preživele masakra nad Jevrejima – u Jedvebnu njih hiljadu šesto, a u Radzilovu i okolini osam stotina.
Kada je 1997. završila film, autorka je bila uverena da nikada neće biti emitovan. Pokazivala ga je prijateljima i svima koji su želeli da ga vide. Jedan od njih je bio Jan Gros koji se zainteresovao za slučaj i počeo da istražuje. Napisao je i knjigu koju je, uz odobrenje Agnješke Arnold, naslovio Susedi. Čim je knjiga objavljena, zakazano je i emitovanje filma na TV (2001). Videlo ga dva miliona od četrdeset miliona Poljaka. Bili su šokirani. Za događaj su čuli ili znali, ali kako to obično biva, prihvatali su ga s nevericom. Evo jednog komentara: „Čula sam za masakr i ponešto i pročitala. Posle filma sam postala bolno svesna da se nešto zaista strašno tamo dogodilo. (Magdalena Račkovska, činovnica stara 35 godina).

23. septembar, 17.30
NETRPELJIVOST
(Intolerance)
Igrani film
Trajanje: 121 minut
35 mm, c/b, nemi film

Scenario i režija: D. V. Grifit
Uloge: Me Marš, Lilijan Giš, Konstans Talmedž, Robert Heron, Elmo Linkoln, Judžin Palet
Proizvodnja: SAD, 1916
D. V. Grifita (1875–1948) mnogi smatraju ocem sedme umetnosti. Autor je velikog broja filmova svih žanrova. Među najpoznatije spadaju Rođenje nacije, Netrpeljivost, Srca sveta… Zanimljivo je da je Grifit, čovek koji je uneo toliko novina u kinematografiju, bio mišljenja da nikad neće biti zvučnog filma. Rekao je i: „Filmovi su zapisi na pesku, danas im pljeskaju, sutra ih se ne sećaju.” I opet nije bio u pravu jer se njegovim filmovima još uvek pljeska.
U Netrpeljivosti su prvi put prikazane četiri priče koje se prepliću: vavilonska, judejska, francuska i savremena američka. Grifit je u film uložio ogromnu svotu novca, no u distribuciji ga nije vratio. Danas je na 49. mestu na listi najboljih filmova svih vremena.24. septembar u 17:30 h

SUMRAK BOGOVA
(La caduta degli dei)
Igani film
Trajanje: 152 minuta
35 mm, kolor

Režija: Lukino Viskonti
Scenario: L. Viskonti, Enriko Medioli, Nicola Badaluko
Igraju: Dirk Bogard, Ingrid Tulin, Helmut Grim, Helmut Berger
Produkcija: Pegaso Film
Proivodnja: Italija i SR Nemačka, 1969.
Lukino Viskonti di Modrone grof Lonate Pocolo, iako aristokrata i član jedne od najbogatijih i najuticajnijih porodica, bio je član Komunističke partije Italije. Otišao je u Pariz i svoju filmsku karijeru počeo kao asistent Žana Renoara. Autor je dvadesetak najboljih italjanskih i svetskih filmova.
Hitler dolazi na vlast u Nemačkoj. U moćnoj industrijskoj porodici Esenbek na izgled vlada harmonija, ali svako od sinova je bacio oko na nasledstvo, situaciju pogoršava i velika razlika u političkoj pripadnosti i orijentaciji.

25. septembar, 17.30
VRT FINCI-KONTINIJA
(Il giardino dei Finzi-Contini)
Igani film
Trajanje: 90 minuta
Režija: Vitorio de Sika
35 mm kolor

Scenario: Vitorio Boničeli
Igraju: Lino Kapolikio, Dominik Sanda, Helmut Berger, Fabio Testi
Produkcija: Documento Film
Proizvodnja: Italija, 1970.

Za de Siku je nepravedno rečeno da kao glumac prihvata svakojake uloge da bi prikupio novac za režiju filmova na teme koje ga zanimaju.
Lista de Sikinih dela je duga i impresivna, dovoljno je navesti samo nekoliko, naprimer: Kradljivci bicikla, Čudo u Milanu, Čistači cipela…. Za film Vrt Finci-Kontinija de Sika je dobio Zlatnog medveda u Berlinu.

Musolini preuzima vlast u Italiji. U vrtu bogate jevrejske porodice Finci-Kontinijevih igraju tenis, organizuju turnire, zabavljaju se, žive nezainteresovano za događaje u državi i svetu. Jednog dana je za osvešćenje kasno, jer fašisti kucaju na vrata.

u nastavku
OKUPACIJA U DVADESET ŠEST SLIKA
Igani film
Trajanje: 112 minuta
35 mm, kolor

Režija: Lordan Zafranović
Scenario: Mirko Kovač, Lordan Zafranović
Igraju: Frano Lasić, Boris Kralj, Milan Štrljić, Stevo Žigon
Produkcija: Jadran film, Croatia Film
Proizvodnja: Jugoslavija, 1978.
Lordan Zafranović (Šolta, 1944) je studirao i diplomirao film i režiju na FAMU u Pragu. U nekoliko svojih dokumentarnih i igranih filmova bavio se i osuđivao nacionalizam i zločine, najčešće ustaške. Zato je u Hrvatskoj imao neprilika. Franjo Tuđman ga je nazvao „neprijateljem hrvatskog naroda“. Devedesetih je otišao u inostranstvo. Posle Beča i Pariza, nastanio se u Pragu. Sada živi na relaciji Prag-Zagreb.
Film Okupacija u dvadeset šest slika je u Hrvatskoj podigao veliku prašinu. Nije bio zabranjen, ali se retko prikazivao u bioskopima. Nominovan je za Zlatnu palmu u Kanu. Osvojio je tri nagrade na Pulskom filmskom festivalu: za najbolji film, režiju i kameru.
Dubrovnik pred i za vreme Drugog svetskog rata. Tri druga, Hrvat, Italijan i Jevrejin uživaju u životu i lepom gradu. Idilu prekida okupacija. Grad postaje stratište. Tri, nekada najbolja prijatelja, naći će se na suprotnim, neprijateljskim stranama. I krvoproliće počinje.